img01

Мали наставља велику отимачину

понедељак 12 јануар 2015

О градоначелнику Београда, Синиши Малом сам већ писао.Међутим, као и свим незајажљивим уличарима који су стицајем извесних околности доведени на власт, ни он се није могао одрећи старих навика скоро условног рефлекса, завлачења руку у туђе џепове, и овога пута у џепове грађана Београда.Ради се о јавном превозу, односно поскупљењу чији ће највећи терет морати да поднесу наши најстарији суграђани-пензионери.Иако је громогласно најављено да ће градски превоз за 400.000 корисника у Београду бити јефтинији због појефтињења месечних карата, истовремено су пензионери разврстани у четири категорије од којих ће за неке превоз бити бесплатан а за друге скупљи.По обичају и ова ујдурма са антагонистичком поделом међу пензионерима је веома лепо смишљена и упакована у целофан наводне бриге о најстаријим грађанима.

Ако пођемо редом, прво пада у очи по агенцији ТАЊУГ цифра од садашњих 400.000 наводних корисника претплатних карата у јавном превозу у граду од око два милиона становника, поготово имајући у виду да су се раније градске власти хвалиле много, много већим бројем продатих претплатних карата за превоз чија се организација у међувремену није променила.Јасно је да наведена цифра преко које се ломе повећања цена представља резултат досадашњих напора нереалне економске али и сваке друге политике која је довела до драстичног умањења броја оних корисника ових услуга који измирују своје обавезе.Овде треба напоменути да ако је власт могла да донесе онакав идиотски закон којим се на посредан начин у циљу глобализације и захтева ЕУ разарају наше породице (родитељи малолетног детета без обзира о својој обавези о његовом старању, без његове дозволе не могу имати увид у његов медицински картон) онда се може донети и закон о обавези свих корисника буџетских средстава да накнаде за превоз уместо готовинским исплатама, исте реализују путем месечних претплатничких карата.Према јавно објављеним подацима, нови тзв. Тарифни систем у јавном превозу примењиваће се од почетка фебруара ове године где ће осим умањења од пар десетина динара за запослене и студенте, пензионери што је новина бити подељени у четири категорије у зависности од висине пензије.Они чије су пензије до 10.000 динара, а њих у Београду има око 12.000 неће плаћати превоз.Може се замислити живот са оваквом пензијом и коме је од њих и где до шетње.Пензионери са пензијама од 10-25.000 динара и даље ће на годишњем нивоу плаћати 407 динара.Они са пензијама од 25-50.000 динара месечно ће плаћати 990 динара, док ће они са пензијама већим од 50.000 динара, којих је процентуално најмање плаћати 1495 динара месечно.Како је категорија пензонера са пензијама између 25-50.000 динара највећа, није тешко поред свих осталих изадатака замислити ситуацију оних чак и брачних парова који доњи лимит прелазе буквално за пар стотина динара.У оваквој категоризацији корисника градског превоза лежи агитпроповска демагогија, популизам и намера цепања пензионерске популације политички организоване у бројчано веома јаку а самим тиме и утицајну странку ПУПС.Али такође се може поставити и питање зашто удружења пензионера па и сам ПУПС чуте подржавајући осиромашење својих чланова чија већина од тих својих пензија материјално и станбено помаже егзистенцију и својих потомака.Не треба заборавити да се ПУПС гласовима пензионера дочепао дела власти обећавајући борбу за заштиту интереса пензионера или како су имали обичај да истичу, борбу за достојну старост.Сматрам непотребним даље образлагање промене понашања ПУПС-а након њиховог уласка у власт путем коалиционог споразума, јер ни на једно од низа поскупљења или неуставног и незаконитог смањивања пензија нису реаговали.Код овакве поделе на категорије корисника превоза неминовно се долази до питања о толико битној заштити личних података.Одакле право једном комуналном предузећу, градском превознику да од грађана захтева увид у њихове финансије- (чек од пензије) ма под каквим изговором.Шта је он?Банка?Кредитни биро?За одређену категорију корисника надлежна је служба социјалног старања.Зна се тачно ко и под којим условима може да тражи и добије податке о грађанима, што је случај у уређеним државама.Што се тиче категорије оних са пензијама већим од 50.000 динара, повећање цене превоза се креће можда у висини две паклице цигарета.Како су они најмања категорија могу се само замислити финансијски ефекти поскупљења.Уствари порука је другачија.Ви који сте до пензије радили одређене врсте послова, са одређеном школском спремом и под одређеним психофизичким условима, примали плату и плаћали доприносе од државе одређене за та примања; ништа вам то не вреди јер ће пензија иако стечено право, мимо Устава и закона бити умањена уз додатно кажњавање по разним основама због висине пензије.Да се разумемо, нисам адвокат тих пензионера, али ако правни поредак државе почива на Уставу и законима онда се тога треба придржавати а не у етапама испуњавати захтеве ММФ-а и њихових економских убица о у крајњој линији линеарном довођењу свих пензија у исту раван, односно пар стотина евра колико нам је ЕУ пројектовала.Да ли се поново актуелизује став Кори Удовички, такође једне од економских убица ММФ-а бивше министарке енергетике у једној од прошлих влада а сада такође члана актуелне Владе, која је поводом неких владиних мера тада изјавила да они који не могу да плате станарине у Београду продају станове и иду на село.У овом случају, се између осталог не ради о пукој категоризацији ради „помоћи“ становништву, већ је у питању неспособна како пређашња тако и садашња власт која жели да једно комунално предузеће уведе у тржишно пословање иако се зна да се функционисање комуналних предузећа финансира из буџета.Не могу грађани из својих мизерних примања финансирати незајажљиве апетите неспособних градских власти.

Иначе, путнички километар за воз и трамвај је до два пута јефтинији него аутобуски а Београд користи само 10% могућности градских железница.Нови Београд, Земун, Батајница и друге приградске општине иако су погодне за трамваје, тролејбусе или градску железницу се ипак базирају на аитобуском превозу.Екологију да и не помињемо.Аутобус је свакако најскупља варијанта превоза највише због горива.Имали смо прилике да чујемо бомбастичне цифре потрошње горива градског превозника на месечном нивоу, али без објашњења структуре и висине цене по литру, исто као и када се ради о губицима у пословању.Фирму „Бус плус“ не бих помињао исто као и турску фирму „Апекс“ јер сам о њима већ раније писао.

Да су у питању популизам и демагогија говоре и неке друге чињенице које огољују право поскупљење, поскупљење укидањем основне и најчешће коришћене појединачне карте за превоз, односно њеном заменом временском картом која је наравно скупља.Појединачна карта је од 32 динара колико је коштала 2009 до краја 2014 коштала 73 динара а сада ће временска карта коштати 90 динара.Такође се поставља питање незапослених, јер вероватно њима превоз није потребан бар по пројектованој цени.Ако неко на годишњем нивоу за вожњу издваја 400 динара како онда незапослени фактички за једну вожњу треба да плаћа 90 динара.Очигледно тешко, врло тешко.Има још једна интересантна рачуница.У случају сменског рада 2×12 сати уз дводневну паузу, за превоз треба олатити 280 динара што појединачну вожњу чини скупљом од 90 динара.Има још једна, раније је вожња на дугачким линијама, с краја на крај града, која је у просеку трајала око четрдесет минута коришћењем појединачне карте коштала 75 динара а сада ће коштати 90 динара у једном правцу.Ако временска карта важи 90 минута, који и какав посао се може завршити а да се не пређе лимит.И још једна, пензионер са пензијом од 50.000 динара годишње даје 18.000 динара за месечне карте, док запослени са знатно мањом платом годишње треба за градски превоз да издвоји 36.000 динара.

Да би како је Мали изјавио „Решили смо да дефинишемо нови тарифни систем чији је циљ да повећа праведност, обезбеди већи приход градском саобраћајном као и већу функционалност“, град је у припреми ове круцијалне генијалности, групи градских представника организовао обилазак многих европских метропола у региону са којима су поредили Београд.Они су о трошку наших пореских обвезника путовали по Европи да би поредили цене превоза, након чега је уследила одлука о поскупљењу иако су у градској влади били свесни да за превоз издвајамо око 7% од примања.Иако се због најнижих плата и пензија објективно не можемо поредити са европским метрополама, ипак је поређење извршено са Паризом, Бечом,Прагом,Лондоном на основу чега је одлучено да се крене у пљачку београђана.Изоставили су поређење са Кијевом где карта кошта 20 динара у нашој валути, или Софијом где сви видови превоза коштају један лев односно 60 динара.Наши градски „оци“ су такође „заборавили“ да на том истом западу на који се радо позивају али између осталог пренебрегавају чињеницу да тамо месечне карте важе за сав превоз, градски воз и метро али и у ноћном превозу за разлику од Београда.

Цена појединачне карте у градском превозу у последњих пет година повећала се за више од 100%.Са 32 динара колико је износила 2009 до данас је стигла на 73 динара а од фебруара више неће бити појединачне карте, већ само временске од 90 динара.Према једној анализи о просечном месечном издвајању за превоз у односу на просечне плате у односу на Загреб (6,67%), Сарајево (6,64%),Љубљана (3,82%) Београд је на првом месту са 7,44%.Такође постоји узрочно-последична веза између по многим оценама вештачког одржавања курса евра од око 120 динара са ценама на бази реалног курса који би износио 250 динара, тако да чим је евро са 115 отишао на 120 динара одмах је почео талас поскупљења.Између осталог и комуналне услуге су за четири пута веће него када је евро био 70 динара.Ово нарочито, јер према распрострањеном мишљењу НБС у сарадњи са Владом држи нереални курс и у таласу поскупљења уз смањење плата и пензија од грађана откупљује евре који су они принуђени да продају.Када се све сабере, на крају произилази да су представници града лепо путовали по европским метрополама о трошку грађана, разгледали их и као резултат тог плаћеног туризма добили смо овај безобразлук уз вређање основне памети и логике.

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2014