img02

Зар су нам они алтернатива

четвртак 27 фебруар 2014

Путујући циркус лажи и обмане је кренуо. Иако до сада ко зна колико пута упрљан балканским блатом преваре, опет се труди да прикаже своју умивену страну. Не ону чистију и светлију, веч ону на брзину опрану на којој се још увек виде трагови ранијег блата, разврата, преваре, пљачке и ниподаштавања .Светла су пригушена, праћени строго контролисаним и дозираним информативним светлом које треба да сакрије или препусти забораву костиме због похабаности преврнуте и преправљане више пута, у арену су ступили магови опсене. Није им први пут. Навикли су да професионално и рутински варају публику. Познат и надалеко чувен трио Тадић-Петровић-Чанак који је до перфекције увежбао опсенарске тачке својих страних сценариста и послодаваца је спреман да и овог пута за шаку додатних сребрњака изведе нову-стару опсену, јер од продатих карата зарада је исувише мала да би покрила њихове политичке али и друге потребе и прохтеве. Глумци, музика и представа су стари, све је већ виђено али су сценографија и мизансцен новији.

О Борису Тадићу је много тога речено и написано а зашта се он сам добрано потрудио. Психички лабилна вишеструка личност, сумњивих моралних особина и веома дискутабилне политичке провинијенције. Ништа му није било свето осим интереса личног и интереса својих газда. Обављајући одговорне државне функције са успехом је испунио све услове да му се суди због издаје државних и националних интереса и криминала, а странка коју је ауторитарно водио буде забрањена због криминалне делатности. Изгубивши на изборима, схватајући да је његова државничка и политичка политика доживела крах, повукао је потез који вуку сви политички и страначки губитници опседнути мегаломанијом свог слугерањства странцима као и свог односно своје политике одраза у огледалу.Кренуо је у цепање старе и формирање неке нове странке правећи коалицију са Чанком и Петровићем опскурним политичарима у фази рециклаже, губитницима од којих је једном бављење политиком начин стицања моћи и енормних материјалних добара а другоме сецесија Војводине и даља разградња Србије. Након деценијске власти и пустоши коју су иза себе и својих коалиционих партнера оставили Борис тадић и ДС, сада се он и његови компањони у овом новом ноалиционом трилингу комби странака поново појављују као „спаситељи“ и како најављују борци против сиромаштва и корупције, они који ће привући стране ивеститоре и отворити нова радна места, променити политички систем и Устав по страначким али и својих газда мерилима, а све да би сада у измењеним околностима довршили пљачку и комадање Србије. Овакав закључак се стиче на основу досадашњег начина и резултата рада којим су ДС, УРС ( Г17+), СПС, ЛДП, испунили све законске услове да буду оглашени за злочиначка удружења и као таквим забрани рад, а руководство и део чланства због издаје и криминала заврши у затвору јер су странке-породице по принципу сицилијанске мафије кумовале политичком, економском, социјалном, културолошком и сваком другом слому државе и нације. По мафијашким принципима након пуча 2000. у каснијим догађањима вршена је подела плена-државе по породицама-странкама односно територијално и функционално. У породицама се тачно знало ко и како обезбеђује приватизациону пљачку, тендере, управљање јавним и другим предузећима, контролу медија, правосуђа, државног апарата принуде. Мање породице слушају и извршавају налоге веће на чијем је челу кум Борис. Кум који је по устаљеној пракси ауторитарно водио ову дружину не презајући да у време када је био шеф државе страној телевизији гледајући у камеру изјави да баш и није нешто поносан што се налази на челу државе Србије.Овај „политичар и државник“ се такође није либио да у једном од најтиражнијих дневних листова у Србији изнесе став да познати нарко шефови Шарићи нису криминалци јер у Србијинису направили нити један саобраћајни прекршај. Благо њему, тешко нама. Стварно је потребна изузетна кличина презира према овом народу за једну овакву изјаву. По њему из истог разлога Хитлер, Химлер,Хајдрих, Орић, Изетбеговић, Туђман, Тачи, Дудаковић и остала багра као Клинтон, Блер, Кларк нису злочинци јер у Србији лично нису направили нити један прекршај. Како смо ми трпељив народ, какве болеснике и кретене подносимо. И још кум Борис има образа да прича о земљи која гори и његовом повратку у политику као спаситеља. Истовремено актуелни шеф државе Томислав Николић га отворено и јавно оптужује за криминал. У међувремену реформисано правосуђе наравно ћути без обзира на то да шеф државе ваљда не прича напамет и то као државни функционер. Омерта је много моћна ствар.

Уместо како сам већ напоменуо, да иде у затвор због крив. дела изругивања порузи државе Србије и других кршења Устава и закона ове земље у функцији обављања службене дужности са тешким политичким, економским и територијалним последицама по државу и нацију, он по устаљеној пракси и криминалној технологији поново излази на парламентарне изборе припојивши се у суштини минорној политичкој странци. Додуше ни код ниједне друге не би имао ни промил шансе. Припајањем овог паразита странка домаћин је изгубила сва своја дотадашња својства и обележја променом статута , програма и имена, те се у регистар политичких партија уписује уљез под својим новим именом. Странка новог имена сличног претходмом али са добро познатим старим лидером. Колико је ово законски коректно ствар је процене надлежних органа, али је евидентно да се ради о регистрацији нове странке која је избегла судску оверу потребног броја потписа за регистрацију. Упркос свих прича и заклињања у демократију ради се о покушају да се путем преваре оживи политички мртвац. Нама обичним изманипулисаним грађанима остаје да се питамо да ли ће овако скрпљена коалициона „тројка“ наставити да нас усрећује законским решењима типа да без дозволе петнаестогодишњака нико не може да оствари увид у његов медицински картон па макар то били и његови родитељи.Да ли треба коментарисати експресни поступак према професорки из Новог Сада, јелени Поповић која је на друштвеној мрежи противећи се експлозији наметања ставова ЛГБТ популације осталом делу друштва, бранила културни, социјални, етички и сваки други интегритет Републике Србије и српства уопште.Поступак је покренут брзо и ефикасно као пример осталима шта ће им се десити ако у Војводини кажете „ово је Србија бре“.Ова васпитна мера не важи за аутономаштво и сецесионизам „братства Статута“ када се са тих позиција организује низ разноврсних трибина, кружока, округлих и четвртастих столова или лесонит и панел дискусија.Посебна прича је организовање и одржавање изложбе у Новом Саду посвећене Адему Јашарију терористи ОВПБМ убици српских цивила и полицајаца ( која је касније покушана и у Београду ),несметано деловање промађарског Покрета 64 жупаније, окупљања Хонведа ( припадника окупацијске мађарске фашистичке војске у ИИ св. рату у Војводини),мајоризације мађара, пребијање Срба, уценом изнуђен новац за Војводину, преко условљавања гласова у Скупштини за ребаланс буџета. Овде не смемо прескочити Ненада Чанка, аутономаша, сецесионисту и силеџију који се налази на челу странке која за Војводину захтева елементе државности уз промену Устава ради лакшег комадања Србије.Странка на чијем је челу Чанак је такође штампала војвођанске пасоше, календаре са измењеном територијом Републике Србије, делила УСБ прикључке са мапом Србије где се приликом скидања заштитне навлаке истовремено из селине одвајала Војводина.

Овој братији али и другим странкама које се сада бусају у јуначка прса бриге за државу и нацију није сметала скорашња шиптарска изложба у најстрожем делу Београда ( ул. Кнеза Михаила ) која се односила на српски злочин према једној шиптарској породици на КиМ. Наравно да се у рату дешавају злочини за које би кривци требали да одговарају. Ту нема ничег спорног. Али је спорно да ли смо у центру Београда видели изложбу о злочинима шиптара над Србима на КиМ? Наравно да нисмо, нити ће мо. Вероватно сада због преговора са ЕУ то не би било као и до сада политички коректно.

А да ли треба напоменути да овај срамни чин у Београду није могао да прође без Ивице Дачића недонесеног клона Слободана Милошевића као и познатог и доказаног страног агента и непријатеља ове државе и нације, криминалца ( „руке су ми можда прљаве али савест ми је чиста“ ) љубитеља белине Чедомира Јовановића.

Као досадашњи резултат деловања поменуте тројке али и осталих како коалиционих сатрапа тако и других странака-породица имамо опште расуло. Спољна политика не постоји осим безусловног извршавања испостављених диктата, при чему се и последњи инострани дрипци иживљавају над нама. То није случај само у политици, већ и у економији, култури, спорту па и забави. Посебна прича су покушаји ревизије новије историје где се Србији и Србима подмеће осим геноцидности кривица за све и свашта.

На плану унутрашње политике странке-породице у предизборној кампањи обећавају све оно што бирачко тело жели да ма да су више од протекле деценије радили сасвим супротно. Довољно је сетити се „борбе“ против криминала и корупције па схватити сву лаж коју понављају до изнемоглости у нади да ће бити схваћена и прихваћена као истина. Иако се зна за десетине милијарди евра изнетих из Србије, у протеклој владавини ДС,СПС,УРС (Г17+),СПО и других којекаквих коалиционих партнера типа комби странке и пљачкашку приватизацију, то осим осиромашеног народа никога не интересује а посебно надлежне органе који би тиме требали да се баве. Довољно је поменути Мишковића, Бека, Влаховића, Хамовића, Ђунића, Мирка Цветковића и друге тајкуне и њихове помагаче како у потпуно криминализованој влади (сада техничког капацитета) тако и у другим структурама друштва ( економија, медији, финансије, полиција, правосуђе и друго ) Сви ти који су уништавали и пљачкали ову земљу сада се поново топло препоручују као „спасиоци“ иако су ради својих провизија странцима продавали оно што ни једна земља са одговорном влашћу не ради ( оранице, природна богатства, изворе минералних вода), дозвољавали трансфере прљавих технологија чиме су девастирали биосферу на читавим подручијима.

Путем разноразних често бесмислених намета, такси и накнада држава је организовано пљачкала своје грађане, планском анархијом у криминализованом и корумпираном тзв. „правосуђу“ чиме је свесно подстицала правну несигурност и селективну примену законодавства. Из наметнутог нам страног законодавства се слепо преписују законска и друга решења иако непримерена нашој култури, обичајима и правној пракси. Тако су до бесмисла доведени институти кауције или заштићених сведока.

Посебан вид државне пљачке је увођење тзв. приватних извршитеља. Када су у питању државне фирме или компаније одређених „бизнисмена“ блиских владајућој олигархији, евидентна је „попустљивост“ надлежних органа, тако да упркос милионским дуговима за порезе, доприносе, комуналије у вишегодишњем периоду и даље раде и својим газдаме не само да доносе профит, већ и по потреби плаћају кауцију да не би боравили у затвору, Све то и ако су у дугу. Али зато за грађане нема милости. Да би се у што краћем времену од грађана опљачкало-наплатило што више без обзира на њихово материјално стање проузрокаовано рапидним осиромашењем и губитком посла, уведени су тзв. приватни извршитељи којима је суд препустио део своје надлежности, наплату досуђених потраживања.Да би било јасније како се грађани организовано пљачкају а појединци-извршитељи енормно богате, навешћу пример објављен у једном тиражном дневном листу дана 16.02.2014.

За дуг настао у 2012. У износу од 1737.96 дин. по налогу приватног извршитеља за наплату је почетком 2014. Стигло 14.767 дин. Структура овко нараслог дуга је следећа; главни дуг је 1.737.96 дин. камата 429.47 дин. ТРОШКОВИ ИЗВРШЕЊА 4.680.00 дин. НАГРАДА ЗА УСПЕШНО СПРОВОЂЕЊЕ ИЗВРШЕЊА 3600.00дин. што укупно чини 14.767.43 динара. Наравно све ове ставке падају на терет дужника који при томе части наградом извршитеља који га је оробио. Шта уствари значе трошкови поступка? Да ли су то трошкови суда? Ако јесу зашто их наплаћије извршитељ а не суд? Суд је онда на губитку односно буџет из кога се финансира, а извршитељ који не учествује у поступку већ поступа по правноснажној пресуди наплаћује судске трошкове, пуни свој џеп? Или се трошкови дупло рачунају по различитим тарифама па се туженом фактички за исто дело досуђују две казне, јер је у пресуди наведена коначна висина његове обавезе. Цела ова пљачка је у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, којим је ова материја прешла из надлежности судова код приватних извршитеља, а по замисли раније власти преко своје гласачке машине у Скупштини, истих оних који сада роне крокодилске сузе над судбином овог народа и поново се безочно лажући препоручују за спасиоце. Неспорно је да се одређене финансијске обавезе морају извршавати али је нејасно је зашто на овакав начин, када извршитељ исто као и раније суд дописом на основу пресуде затражи обуставу дела примања туженика. И за то сам себе на терет туженика награђује.

Потпуно је јасно да смо глобално гледајући у власти мафије и мафијашког правосуђа. Да ли је овакав начин функционисања признање потпуне немоћи друштва са лошим, неспособним и криминализованим судством. Да ли и остали за успешно обављање свог посла; возачи,пилоти, лекари,гробари имају право на трошкове извршења и право на награду за успешно спроведено извршење након сваке вожње, лета, пацијента, сахране?

И на крају, без обзира што би о правосуђу и криминализованој држави могли подоста писати, остаје једно основно питање.Зар су нам они алтернатива?

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2014