img02

Вређање здраве памети

петак 23 мај 2014

За одређене друштвене појаве, наш народ здраворазумски и искуствено има разне начине мудрог изражавања.Једно од таквих је и она о музици и плаћању.Слична ствар је и у једној друштвеној области која се зове новинарство.На жалост у нашем друштву оптерећеним свиме и свачим права функција тог значајног позива се осим часних изузетака у потпуности изгубила, уступајући место квазиновинарству, обичном плаћеничком пискарању у зависности од планова и потреба спреге наручилаца-политике и власника медија.

Тако је недавно у једном веома тиражном дневном листу освануо чланак који се бавио прокламованим економским мерама нове Владе ,фискалне политике, и смањења буџетског дефицита.Програм који је предвидео стари-нови министар финансија скоро се ништа не разликује од размишљања митске и у нашем народу свеприсутне Баба куране која на жалост није завршила „престижне стране чколе“.Подићи цене и порезе, смањити или додатно опорезовати плате и пензије зна свако, али покренути привреду зна њих врло мало.У поменутом чланку се кроз однос броја пензионера 1,7 милиона и 450.000 запослених у државном сектору и „ неколико десетина хиљада“ богатих, заговара смањење пензија јер порез на имовину и луксузну робу не доноси значајнији проценат буџетских прихода.Зато према мишљењу једног професора Економског факултета акценат треба ставити на опорезивање потрошње ( ПДВ, акцизе,порези на дходак и социјално осигурање).По њему би се смањењем плата и пензија добило 450/600 милиона евра на годишњем нивоу.

Уважени професор је делом у праву, али када је у питању нека друга економија а не наша, јер постоје неке друге чињенице које треба узети у обзир.У нашем друштву је број екстремно богатих екстремно већи него број „богатих“.Према подацима пореске управе свака пета некретнина у Србији је неопорезована.Ако у Србији има 3,2 милиона станбених јединица значи да је 640.000 неопорезовано или не плаћа порез на некретнине.Такође треба имати у виду и висину пореских оптерећења станова, кућа, вила, пентхауса, луксузних зграда и сличног.Многи у иностранству региструју луксузне и веома скупе аутомобиле, јахте,авионе да би избегли плаћање пореза у Србији баш као и за своје фирме и компаније.Да не спомињемо адвокате, лекаре, естраду и слично који су се „изборили“ за паушално опорезивање.Овде се мора водити рачуна о још једној ствари.У односу на укупан број пензионера, оних са високим пензијама је процентуално врло мало док огромна већина реално гледајући заиста има мизерне пензије.Не бих да се стављам у позицију адвоката оних са већим пензијама, али оне су резултат послова којима су се ти људи бавили, били по закону плаћани а ти приходи су били законски оптерећени свим давањима па и за пензијски стаж.Ово наравно не значи да висина накнаде и стаж за поједине врсте послова не могу бити предмет преиспитивања.Још једна ствар.Држава је потпуно индолентна на несхватљиве суме за које је опљачкана кроз криминалну приватизацију или монопол тзв. увозничког лобија и новца изнетог из земље.Свакако да је део тог новца уложен у лични стандард учинилаца али много већи део је завршио на рачунима страних банака.Овде треба додати разне штетне уговоре, Динкићево гашење домаћих банака, потписивање фамозног ССП-а који је Србија због снижења царинских стопа причињена огромна материјална штета а све ради неког будућег уласка у ЕУ, једнократна продаја неких ресурса који би дугорочно сасвим пристојно пунили буџет (дуванска индустрија).Овде такође не смемо заборавити по страначком принципу бесмислено увећавање државне администрације, трошкове њеног функционисања као и одустајање од накнаде штете за противправну агресију НАТО на СРЈ.Сматрам да је јефтиније поменути вишак страначке администрацијекао и у јавним предузећима који су легло политиканства, корупције и осталог криминала послати на Биро рада него им давати плате из буџета.Поготово у оних стотинак бесмислених“ Агенција за СИС“ (све и свашта) са платама у распону од 1000/5000 евра за страначке „кадрове“, ухлебљене у таква параминистарства. Села су празна, хиљаде хектара земље,шума, воћњака, винограда су необрађени или се крче за разне споменике општинских администрација.Сточарство, повртарство као и друге гране земљорадње скоро да не постоје.Бела куга хара Србијом.Плашим се да се заборавља да Београд ма какав да је, ипак није Србија.

Ако се зна да је из Србије у задњих десетак година изнето преко педесет милијарди долара и да сваке године стране банке у виду чистог профита износе стотине милиона евра, поставља се питање зашто су уништаване наше банке а довођене стране, зашто се оне не опорезују прогресивном стопом и зашто им се овде дозвољава пословање са класичним зеленашким каматама које су увећане за десет и више процената него у њиховим државама чиме буквално пљачкају становништво и оно мало индустрије што функционише.Зашто странцима плаћамо отварање нових радних места уз невероватне бенефиције на рачун државе и целог друштва уместо да сами обнављамо производњу коју нам је пљачкашка приватизација и увознички лоби јачи од Владе и закона угасио.Странци овде отварају радна места због стручне и јефтине радне снаге али само за оно што њима треба за њихова и страна тржишта.И средњошколцима економског усмерења је познато како држава штити и помаже своју а не туђу економију, ако то озбиљно жели.Уосталом довољно је погледати да сада јавно објављиване податке шта, колико и одакле увозимо, па ће све бити јасно.

Свака па и најповршнија анализа ће показати сву погубност по Србију експеримента са криминалцима типа Динкића, Лабуса, Влаховића, Ђелића, Костића, Бека, Мишковића,Ђунића, Цветковића. Иване Дулић, Јелашића, Шошкића као и других из те велике галерије ликова.Посебна прича је Кори Удовички, то „дете комунизма“ на функцијама министра финансија у влади ДОС-а, гувернера НБС ( са највећом платом од свих гувернера у историју Народне Банке у Србији) и чувеном изјавом да они који не могу да плаћају оно што је она замислила треба да продају своје станове у Београду и иду на село да живе.То рече она еконмски убица ММФ-а која је из „мајчине“-Боливије (ово је само стилска фигура позната у нашем језику, иначе није ми ни најмања намера да вређам ту земљу и њено становништво) доведена као и остали да нас докрајчи.Наравно није успела, али ничим изазвана ево је и у новој Влади да настави тамо где је стала, јер Боже мој радећи у страним финансијским институцијама могла је боље да сагледа ситуацију у Србији и понуди решења.Да ли је то резултат годинама у назад планског растеривања способних и поштених који би мимо страначког политиканства и страног диктата могли да нас изведу из амбиса у који су нас разноразни „експерти“ гурнули? Наравно, да је свима јасно чиме су нас и како „задужили“ ликови из поменуте галерије уз сијасет тзв. бизнисмена, обичног преварантског олоша, пљачкаша и подрепаша сваке гарнитуре на власти који су сложно пљачкали ову земљу и народ уз благослов власти и тзв. народних посланика који су често ван сваке економске па и политичке логике и памети али по диктату шефова својих странака послушно гласали за криминална и антиуставна решења у народној Скупштини, а која су на гласање стављали ништа бољи председници.

Иако је у време Милошевића и социјалиста Србија била далеко од „зелене гране“ долазак на власт тзв. жутог предузећа-мафије нас је у сваком смислу дотукао. Само у прошлој години Србија се задужила за 3,4 милијарде евра док потребе за ову годину износе 5,5 милијарди.Како се углавном ради о кредитима овде треба додати и припадајуће камате.Зато је Влада још крајем 2013.донела одлуку о новим задужењима код УАЕ, Фонда за развој Абу Дабија,Светске банке,Кинеске извозно-увозне банке, Банке за развој Савета Европе,владе Турске, емитовање и продају наших обвезница и другог.Све ово не би било толико алармантно, али када се зна да нема података о девизним резервама НБС које су износиле преко десет милијарди евра, онда је слика другачија.Према подацима објављеним у јавним гласилима од краја 2007.па до данас нико не располаже подацима колике су и где се налазете девизне резерве укључујући и тадашњег председника Владе, Мирка Цветковића као и садашњег гувернера НБС Јоргованку Табаковић која се на овој позицији налази од 2012.

Да би се умилили Европи, жмуримо и гурамо под тепих силне милијарде штете од криминалног бомбардовања и РХБ рата који је вођен и још увек се води против нас, као и сецесију дела наше територије са становништвом,инфраструктуром,привредом и природним ресурсима.На жалост још увек су упоришта, наслеђе и наследници жутог предузећа довољно јаки да нас и даље успешно коче ка напретку.Економски а сами тиме и политички јака и самосвесна Србија је последње што слугерањска Европа и њен газда САД желе и очекују.Са влашћу каква је била задњих десетак година, или сличној, нама нема опоравка или напретка.Европа ибер алес

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2013