img07

Томине бламаже

среда 6 новембар 2013

Доћи до обављања функције Председника републике за многе који се баве политиком представља постизање максимума, како страначког тако и личног.На жалост, када је у питању наша земља ову могућност су добили разни политиканти који су обављајући ту функцију заокружили партијски и лични криминал, као и отворену издају.

Ако је неко помислио другачије преварио се.Србија има председника каквог не заслужује.Сходно школи, факултету односно добијеној дипломи Председник је изгледа запамтио само ону латинску изреку о понављању, па показујући своје академско образовање ово гесло немилице арчи брукајући нас како у земљи тако и у иностранству, народски речено „за све паре“ које троши а можда и више.Попис његових брука и бламажа је заиста импозантан и како би захтевао пуно простора и времена, ограничићу се само на оне у недавној прошчости.

На плану унутрашње политике ни мало није допринео да у оквиру својих овлашћења или конкретним иницијативама спречи или да се на одговорност позову актери најбезобзирнијег економског урушавања-пљачке државе.Како је отворена издаја државних и националних интереса у протеклој деценији била мерило учинка појединих политичких првака и њихових странака, у чему је предњачила ДС као странка на власти са својим сатрапима ( коалиционим партнерима ), они су у потпуности испунили све услове да им се забрани рад и огласе за злочиначко удружење.Можда се са оваквом констатацијом неко неће сагласити, али начин вршења власти као и резултати недвосмислено указују на овакав закључак имајући у виду да су након пада Милошевића третирајући државу и њену економију као ратни плен ДС, Г17+,СПО и други организовали и спровели транзицију, приватизацију-пљачку до сада невиђених размера.

Како је по Уставу, Председник републике и врховни командант, Николић се побринуо да и у овом сегменту да свој допринос урушавању како угледа тако и свеукупности оружаних снага Републике Србије.Упркос прокламованој наводној неутралности, ћутке прелази преко низа потеза којима се у наоружању и опреми прелази на НАТО стандарде, са свим ризицима снабдевања од једног иначе нама „пријатељског извора, а ВС претвара у помоћне НАТО трупе.Овде није само у питању формацијско устројство, четири непотпуне бригаде британског типа, веч и логистика.Глорификује се сарадња са Националном гардом Охаја као и поклон од двадесетак теренских возила, заједничке вежбе са армијама земаља из окружења чланицама НАТО нимало пријатељски настројене према нама од којих су поједине биле директне учеснице НАТО агресије на Србију, безпоговорно уништавање убојних средстава, оруђа,технике и одређене електронске опреме монтиране у авионима, хеликоптерима и другим транспортним средствима.Питање ађутанта током званичних државничких посета је посебна прича, али како сам о томе писао не бих се понављао.

Када сам напоменуо урушавање угледа Војске Србије, морам да прокоментаришем један прошлогодишњи догађај који је за последицу имао губитак људског живота.Наиме ради се о паду прототипа новог авиона за обуку пилота, којом приликом је један пилот погинуо а други се спасао искакањем.Пренебрегавајући истрагу која је била у току, само два дана касније Николић је одликовоао погинулог пилота који се свесно жртвовао да иако је авион пао у насеље не буде жртава и велике материјалне штете.Ни једног момента, понављам, ни једног момента не умањујући или доводећи у питање херојску жртву настрадалог пилота, ипак се мора поставити питање Николићевог поступка као вида посредног притиска на комисију која је истраживала узроке удеса, јер су постојале сумње у озбиљне конструкцијске проблеме ( извор: сајт за ваздухопловство Танго сиx).Такође је требало утврдити како је дошло до кршења једног од основних правила, летења изнад насељеног места поготово са летилицом у фази испитивања.Мала дигресија, сматрам да се питање поузданости летилице може посматрати кроз призму свеукупног стања у војнотехничком сегменту односно осипању кадровског потенцијала што је делом за последицу имало више криминалних афера у Министарству одбране са свим економско-политичким последицама.Овде се такође поставља питање судбине односно манипулацијом другим пилотом.Да ли је и каква његова одговорност ако је по наређењу напустио летилицу пре пада?Несдпорно је да пилоти до самог краја па макар то платили и животом покушавају да спасу летилицу или умање катастрофалне последице њеног пада.Одликовање одмах након удеса, по аналогији доводи у сумњу другог, јер шта је он када је његов пар добио одликовање од Председника за херојски чин.Ова и оваква неправда везана за другог пилота је пар месеци касније политикантски исправљена доделом златне медаље за храброст.Понављам свој лични став и уверење да је преживели пилот платио цех политикантству једног неспособног Врховног команданта, министра и још неспособнијег војног врха, што је као официр и професионалац стоички поднео до краја прогутавши и ту горку пилулу-златну медаљу.Ово је на жалост само један али трагичан сегмент како се Врховни командант односи према војсци и њеним припадницима што је последица његовог свеукупног поимања бављења политиком.

Шта рећи за онога који се издаје за председника свих грађана, а када му се ти грађани обрате за помоћ он их игнорише.Таква судбина је задесила деветочлану избегличку породицу Крстић са КиМ, која живи у тешким условима групног смештаја код Смедерева .Наиме, док је Николић као председнички кандидат „штрајковао“ глађу 2011. Крстићи су га посетили у приватној клиници где је лежао и донели му прва васкршња јаја.Тада је једна од Крстићевих ћерки рецитацијом о КиМ расплакала Николићеву супругу Драгицу а Тома је обећао помоћ када постане председник.Ова посета је наравно уредно добила јавни публицитет па је он чак и цитиран „..јуче су ми ова дечица са Косова донела фарбана јаја…не знам шта да вам кажем.Видећемо.Написали су ми и песму, стварно ме је то много гануло“.Наравно да га је гануло толико да две године касније када су се немајући другог решења покушали обратити за помоћ око извођења на пут седморо школске деце је избегао да их прими.Иако је био у згради, након вишечасовног чекања гладне и жедне их је примио ген. Секр. Председништва Ненад Јевремовић који их је отправио кући уверавајући их „ да ће им се помоћи, има времена „.То је председник свих грађана, то је права мера односа према грађанима и борбе против беле куге која прождире Србију.

Али није све тако црно.Знајући да је црква један од преосталих ако не и једини стожер окупљања нације када су остале институције урушене, а изложен критикама једног великодостојника калкулантски је предузео неке удворичко пропагандне кораке.Један од таквих је и отварање поставке Музеја Српске православне цркве након реновирања.Ово је сасвим јасно, али је нејасно шта Председник мисли о народном музеју у Београду, једном од драгуља наше културе, институције саме по себи који чами затворен већ целу деценију.Наравно, ништа.Шта ће србима култура ионако разорена смишљеним увозом свега и свачега са запада а пласираним преко јавних медија .Али зато је са патријархом Иринејом глатко нашао заједнички језик да се након седам година иако на потерници Богољуб Карић врати у Србију. Патријарх Иринеј и председник Николићсу сагласни да се на молбу породице Карић Богољубу „ изађе у сусрет „ иако је од стране надлежних органа утрђено да је на штету Србије прао новац преко 43 фирме што одавде, што у иностранству.Богољуб по повратку неће бити суђен јер је у оквиру породице договорено да сву кривицу на себе преузме брат Сретен који је болестан, живи у Москви и неће се враћати у Србију. Стварно председнички. Истрага је завршена, путеви новца познати, али све се завршава пре покретања судског поступка.Новац, пусти новац.Само још једна недоумица.Каква је улога и тежина црквеног великодостојника у овој кривично-правној ствари.Где су били да се ставе у заштиту оних које наши „пријатељи“ из иностранства прогањају и суде, за разлику од других, јер су часно испуњавали своју уставну, законску и моралну обавезу одбране земље.Плашим се да за окајање грехова неће бити довољно подизање цркве у Бајчетини које је у току.Када је реч о новцу, још једна напомена.Усредствима јавног информисања су у више наврата објављивани чланци о Николићевом имовном стању и финансијама везаним за периоде пре бављења политиком и сада.Између осталог, поменута је и његова супруга у веома деликатном контексту али и широке руке а као оснивач извесне хуманитарне фондације. Ово не би било необично да према објављеним подацима седиште фондације није у просторијама кабинета Председника републике а као један од начина прикупљања донација и прилога од фирми и појединаца помиње се и реч рекет. Надам се да ће и Крстићи видети неку вајду од ове хуманитарне фондације.По питању унутрашње политике могло би се још доста тога рећи, али ћу поставити само још једно питање.

Па Председниче републике, да ли сте од стране одговарајућих органа и институција обавештени о „жестоком“ одговору државе на чијем сте челу, на убиство полицајца код Великог Трновца?Ја као и остали грађани нисао.Али ако нисте, ја то разумем, било је пречег посла јер је требало обезбедити излазак Срба на локалне изборе и њихово уклапање у Јахјагине и Тачијеве институције независног косова које Ви као непризнајете.

Што се тиче спољне политике капитуланством уз најотворенију издају државних и националних интереса је Србију унизио до те мере да је осим обећане земље пљачке, јефтине радне снаге и сировина постала и објект подкусуривања у процесу прекомпоновања Балкана.Захваљујући синдрому Милошевићеве властољубивости и опсесивном потребомза доказивањем пред својим страним газдама тоне све дубље повлачећи са собом ову земљу и народ. Ко каже да се историја не понавља? Запад је само једном безрезервно одушевљено пљескао и хвалио Милошевића, када је уместо сваке помоћи, заједничке одбране и политичке офанзиве, увео санкције Републици Српској. Тада и никада више. Сада Николић издаје Србију и Србе на КиМ ради безалтернативног уласка у ЕУ, због чега се пристаје на губитак територије и дела становништва уз изгледе да убрзо постанемо НАТО топовско месо, због чега и његовој сабраћи по издаји стижу мршаве шаргарепице из трапа. Нико не воли издајнике, па ни газде. Европи се жури, па нам убрзано сервирају све нове и нове, оштрије услове а као награду добијамо мршаве похвале које ту исту Европу ни мало не обавезују. Ово тим пре јер је за пријем у ЕУ потребан консензус, што је поред неких новопримљених чланица скоро немогуће. Можда је и могуће али уз такве уцене да ће мо и поред до тада тотално уништене земље у сваком погледу, сами одустати а ЕУ и остали ће се слатко смејати нашој глупости, наивности и способности за издају. Уосталом какве обавезе Европа има према издајницима.Када су издали једном издаће и сваки други пут.Зато их треба без милости као крпе исцедити и по завршеном послу одбацити. То смо већ видели. Међутим, и ова политика се повремено мења, али само када се на домаћем хоризонту појаве црни облаци социјалног бунта-олује која може све да их одува. Тада газде дају предах који се користи за додатно задуживање или трчање на исток у земље демократске дискриминације по вероисповести и шеријата да уз сам Бог зна какве уступке , услове и преузете обавезе обезбеде краткорочни предах.

Сада бих указао на неколико карактеристичних случајева, не идући много уназад, јер сам о томе већ писао. Јула месеца 2013. У организацији домаћина на Брду код Крања организован је састанак лидера региона и ЕУ. Иако још није пала у заборав брука око његовог скугерањског одласка на прославу уласка Хрватске у ЕУ, а већ нас је почаствовао новим понижењем, трчањем у Словенију.Иако би сваки други државник на челу ове располућене у распамећене земље макар два пута размислио где ће путовати он а где послати неког другог када је у питање наше окружење, а нарочито какве ће изјаве давати, потрчао је у Словенију као на солило. Било је заиста мучно гледати његово затрчавање и љубљење са оним који су нам растурили претходну државу али својски раде и на овој садашњој.Додуше овога пута не оружаном силом, већ нас економски претварају у протекторат-колонију, како год. Иако су били затечени изливима блискости народног председника, произвођача чувене „Томоваче“,исте поднели крајње професионално дипломатски.

Добро, био је на Брду код Крања. Који су резултати те посете? Да ли су враћени уникатни Титови аутомобили културно благо, узети на реверс још почетком деведесетих година ради изложбе? Да ли су осуђени ратни злочинци- наредбодавци и егзекутори заробљених и разоружаних регрута ЈНА ликвидираних метком у потиљак, или виновници обарања јасно обележог и ненаоружаног санитетског хеликоптера ЈНА у коме су са посадом животе изгубили и транспортовани рањеници заједно са медицинским особљем а када се у униформи са ногом на том истом хеликоптеру у коме су се још увек налазила тела погинулих славобитно за медије сликао наш ЕУ пријатељ Јелко Кацин.Како се спроводи реституција грађанских права најпре некажњено избрисаних Срба из Устава и књига држављана Словеније па враћених? Да ли је решено државне и друге имовине, некретнина, банака и банкарских депозита из Србије у Словенији? Да ли је обезбедио реципроцитет у сфери економије у смислу заступљености на тржишту, локације објеката, инвестиционе погодности и сл. Одговор на жалост знамо, знао је и он још тамо али му то није сметало да се толико уживи у улогу важног чиниоца да је на конференцији за новинаре ничим изазван распредао о неким заједничким изласцима на традиционална српска тржишта односно поново остваривања зарада преко Србије.

Током јула месеца, Николић је такође имао састанак са председником Мађарске у Чуругу киоји је требало да означи некакво историјско помирење.Иако се мађарски председник вербално оградио од почињених злочина током ИИ св.рата Мађарска и даље подстиче мађаризацију дела Војводине на коју је кроз историју имала аспирације.Ту свакако улази и 30.000 издатих мађарских пасоша Србима, деловање Покрета 64 жупаније, некажњавање још увек живих ратних злочинаца јер их суд ослобађа, малтретирање наших грађана на граничним прелазима, намерно успоравање саобраћаја, разне дискутабилне наводно културне манифестације и друго.

У односима са Хрватском, а поготово у контактима са њиховим председником Ивом Јосиповићем, такође је показао завидан степен сагласности у блаћењу Србије и пристајања на сав геноцид, културоцид, етноцид према Србима и Хрватској као и економском поробљавању Србије. Својски се трудио да достигне Бориса Тадића и његову чувену изјаву на ХРТ-у да и није баш поносан што је председник Србије. Опште је познато шта смо све као нација у новијој историји доживели од Хрвата. Да ли треба елаборирати Први светски .рат, НДХ, па и Брозову Југославију.Одувек су били присутни геноцид, етноцид,културоцид као и економско поробљавање.Захваљујући пучистичком довођењу на власт прозападне гарнитуре, Србија је као земља победница у прошлим ратовима скрајнута и више не заузима оно место које јој историјски припада. Фалсификујући историју па и у Николићевом присуству, наше место заузимају ратне савезнице нацистичке Немачке. Крвави распад СФРЈ започет оружаном побуном (која се у свим законодавствима строго кажњава), наметање жига геноцидности српском народу, вишеструке аршине тзв. међународне заједнице, Међународног суда правде, и Хашког трибунала, наш вајни председник је спреман дазаборави и спреман је да пред њима клекне. Он може,али ја нећу.Добро знам шта су усташе, исламисти, шиптари, КФОР,УНИМИК,ЕУЛЕКС, легија странаца и остали страни војни контингрнти у БиХ и на КиМ доведени након понижавајуће капитулације у циљано изабраном Куманову. Наравно, Николић нема заслуга за доста ствари из прошлости, али доласком на ову функцију осим продубљивања понора издаје ништа друго не ради нити је урадио да се ситуација измени. Да се не би осетио усамљеним овде бих поменуо његовог „сабрата“ у власти, председника Владе Републике Србије који је по ступању на дужност, на комеморацији стрељанима у Јаинцима код Београда одржао један заиста патриотски говор, када је гласно и јасно дефинисао ко и како нама са свом нашом историјом држи лекције. На жалост, тај исти председник Владе је након пар дана ишао, мислим једне суботе, страном амбасадору „на ноге“ да му обијасни шта је мислио. Зашто сам ово споменуо? Зато што се Томислав Николић у предизборној кампањи разбацивао великим речима и крупним обећањима попут оних дс се „Србија сагињати неће“ али је одмах по избору отрчао у Брисел по мишљење којим је верификовао независност Косова и осведочио издају.Ово неодољиво подсећа на већ виђено односно ранијег председника Бориса Тадића који је по налогу својих западних газди пред заседање ОУН сменио већ са другим земљама усаглашену резолуцију које су нас подржавале по питању КиМ, изигравши их и понизивши на веома увредљив начин. Ово не само да би било довољно за опозив је Тадић са својим помагачима морао да заврши у затвору због издаје. Када се говори о различитим аршинима ЕУ када су у питању Србија и Срби у Хрватској, БиХ, КиМ, Македонији осим декларативно млаких изјава за унутрашње политичке потребе, није било ничег јасног, конкретног, заштитничког када су у питању наши легитимни државни интереси, како на својима често инсистирају наши страни саговорници.Испада да их захваљујући номенклатури на власти једино ми немамо. Али зато имамо из нашег буџета финансирану сецесију Санџака, Прешева, Бујановца и Медвеђе као и наводно непризнавање независности Косова са којим имамо граничне прелазе са царином, које има своју полицију и војску-КФОР, државне институције,документа, коме морамо да обезбедимо проток струје, роба, телекомуникације, без обзира шта они радили преосталим Србима сабијеним у гета,Иако постоји тамо нека Резолуција 1244 она се свесно заборавља и гура под тепих, гурајући преостале Србе на изборе које је расписала председница независног Косова, које ми не признајемо.Овако смо у ситуацији да иако је поенута Резолуција на снази, п.пред. Владе моли да наша полиција успостави ред у северној Митровици на циркусу званом локални избори где ће обједињени Срби у четири општине бити утопљени у правни систем независног Косова. Након овога повратка нема.

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2014