nato_srbija

Србија, сервилност, НАТО

недеља 12 април 2015

Крајем марта месеца обележена је годишњица НАТО агресије на Србију.Како и приличи, поједини слугерањски медији су ову годишњицу по обичају пропратили еуфемизмима типа интервенција или бомбардовање а без праве објективне не само правне квалификације насртаја на једну суверену земљу оснивача – чланицу ОУН већ и са других аспеката.Иако се о агресији током протеклих година писало углавном према потребама унутрашње политике, ради бољег разумевања континуитета нашег прихватања вазалско-колонијалне политике, неке ствари се морају поновити, а имајући у виду протек времена и млађе генерације, поставити на своје место.

И пре саме оружане агресије, наша земља и нација је била подвргнута политичким и економским санкцијама незапамћеним у новијој светској историји које су биле геноцидног карактера.Њима су се безрезервно и безобзирно као и увек, гледајући кроз историју, придружиле земље из нашег непосредног окружења.Довољан је само пример трагичне смрти гушењем једанаест беба (једна је неким чудом преживела) јер Мађарска није дозволила хитан транспорт боца са кисеоником за болницу, правдајући тај чин поштовањем санкција.Онда је потпуно разумљиво са каквом су спремношћу те земље ставиле свој ваздушни простор на располагање НАТО агресорима.Из пакета ових земаља треба издвојити Румунију која се у целој ствари није пуно питала, али је покушала да нам колико-толико олакша ситуацију.Треба рећи да је на другом месту донету одлуку о агресији на једну суверену земљу, први пут мимо СБ ОУН спровео тадашњи генерални секретар НАТО, Хавијер Солана, исти онај дрипац који је касније Србији понудио Споразум о придруживању ЕУ али без КиМ.

Самој агресији је осим политичких и економских притисака претходила и кампања сатанизације Срба и Србије.Тадашњи папа Јован Павле ИИ је са апостолским миром јавно позвао председника САД, Била Клинтона, да бомбардује Србе.Министар иностраних послова СРН, Клаус Кинкел се заложио да се Срби баце на колена, док се Маргарета Тачер залагала да Србе треба зауставити одмах, заувек.Немачки канцелар Хелмут Кол је желео да се Срби подаве у сопственом смраду, док је Тони Блер прво истрајавао на становишту да рат против Срба није више само војни сукоб већ да је то битка између добра и зла, између цивилизације и варварства да би касније постао најжешћи заговорник копненог напада..Ово су само поједина иступања политичара, али са заједничким именитељем мржњом према Србима као нацији.Сви они, али и други, су се изјашњавали за рат, али на против СРЈ него искључиво против Срба.На жалост таквих „интелектуалаца“ је било и међу нама, као што је био адвокат Срђа Поповић који је за загребачки лист „Глобус“ октобра 1994. изјавио да на Балкану неће бити мира док Србија не буде војно поражена.Али то њему и осталима њему сличним ни мало није сметало да у тој и таквој Србији и даље живе, раде и за своју отворену и некажњену издају примају стране апанаже.Још једна напомена.Вероватно се оваквим својим изјавама а и касније директним чињењем Тони Блер квалификовао да њега и његову консултантску фирму данас српски државни врх, односно председник Владе ангажује као саветника и предавача нашим министрима.Шта рећи до типичан колонијални манир.

Треба да остане забележено, да је сила која је напала СРЈ била јача 37 пута у војном и 670 пута у економском погледу и да се служила међународно забрањеним врстама оружија уз планске ударе искључиво по цивилним циљевима.Током једанаест недеља агресије, НАТО је ангажовао око 1200 авиона који су извели 2300 ваздушних напада.Том приликом је остварено 26000 авиополетања разних ваздухоплова (авиона, хеликоптера) од којих се 19000 односи на борбену авијацију, која је употребила близу 420.000 разних пројектила укупне масе 23.000 тона.Лансирано је 1.300крстарећих ракета и бачено 37.000 касетних бомби.Према јавно објављеном податку који није демантован, део касетних бомби које су бачене на цивилне циљева је био намењен убијању деце, јер су биле израђене у виду играчака или шарених предмета интересантних деци.

Током бомбардовања, уништено и оштећено је око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 км.путева, 595 км пруга.Оштећено је 14 аеродрома,19 болница, 20 домова здравља, 18 дечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе, 44 моста ( 37 уништено ).Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље уз до тада први пут употребљене тзв. графитне бомбе за онеспособљавање преносне мреже.Међутим, треба имати у виду да се осим војних планским бомбардовањем и цивилних циљева покушао сломити дух војске СРЈ и цивилног становништва, да би се створио утисак да је Нато сила против које се не може ратовати.Зато су бомбардовали фабрике намештаја, обуће, хране и пића, текстила, поште, аутобуске станице, репетиторе, предајнике, пољопривредне комбинате и добра, плантаже, винске подруме, бање, робне куће, националне паркове, гробља, цркве, хотеле, уништивши или оштетивши 515 привредних, инфраструктурних објеката при чему је погинуло око 3.000 људи / војника, полицајаца, цивила ), од који 78 детета.НАТО солдатеска је уствари тежиште бомбардовања ставила на цивилне објекте при чему је изведено 1.200 напада на 900 цивилних објеката и 370 индустријских постројења само на КиМ.Укупна штета је тада процењена на око 100 милијарди долара што говори да је циљ било становништво.Али НАТО зликовци се нису задовољавали само применом класичних убојних средстава, већ су у намери постизања дуготрајнијег ефекта који ће се односити и на будуће генерације, прибегли употреби муниције са осиромашеним уранијумом.Према неким проценама ради се о око десетак тона, односно 37-50.000 комада такве муниције.Ствар погоршава чињеница да се НАТО бомбардовање догодило у време сетве, тако да је осиромашени уранијум утицао на квалитет ваздуха, земље и воде што га директно укључује у ланац исхране.Ово значи да ће будуће генерације бити жртве повећаног броја малигних оболења, леукемије, прекида трудноће и деформација новорођених беба.Ове чињенице су веома егзактно истражене и предочене у извештају шефа Мисије за просторни програм ОУН, Бакари канте, 1999. али он никада није јавно објављен.Део овог извештаја је амерички новинар Роберт парсонс ипак успео да објави у једном швајцарском листу под насловом “ Алармантни скривени извештај о последицама бомбардовања Југославије „.Иначе према Парсонсу, сви извештаји о употребама овакве муниције по здравље на Балкану су били критиковани и мењани у канцеларијама ОУН.Извештај бакари Канте је категоричан у оцени да ће будуће генерације које ће живети на бомбардованом подручију бити директно угрожене, поготово што је контаминација вршена и супстанцом ПЦБ која је изузетно канцерогена и одговорна за имунолошка обољења.

Након 78 дана агресија је обустављена потписивањем војно-техничког споразума у Куманову.Већ тада се могло наслутити шта нас чека, јер између осталог Куманово у Српској историји заузима значајно место.Иако по оном старом правилу да се борба до безусловне предаје води само за себе и упркос чињеници да су САД извеле више од 65% авионалета, више од 80% ваздушних удара и 90% електронскох дејстава, од укупног броја употребили су 85% оружија са прецизним навођењем, испалили 95% од употребљених крстарећих ракета, мериторно одлучивали о избору циљева; ипак су добар део победничког колача препустили својим помагачима у овом безчашћу.Од Србије се није тражила безусловна капитулација која се обично завршава окупацијом.Можда и зато што се на западу овај рат пратио путем ТВ вести и што земље НАТО алијансе у овом сукобу нису биле суштински угрожене националним опстанком, економијом и сл.Тог момента се ни од Србије није захтевала безусловна капитулација ОС или промена режима, већ решавање проблема КиМ, тако да иако је овим споразумом дефинисано повлачење Србије са територије КиМ она уствари и даље остаје под неким нашим суверенитетом још увек као део Србије додуше под међународним надзором, али без било каквог утицаја евентуалног шиптарског референдумског изјашњавања.То што је организовано злочиначко удружење звано ДС, Борис Тадић, Борко Стефановић, Ивица Дачић и други издајници у некаквим накнадним преговорима прихватили политику пузећег признања независне шиптарске државе на КиМ мимо Устава, закона, воље грађана то је нека друга прича која би требала занимати одређене државне органе и наше „реформисано“ правосуђе – тужилаштво.

Након агресије и опсежних припрема, пучистичком променом режима Слободана Милошевића и довођењем своје ДОС-овске камариле на власт, запад је обелоданио своје праве намере и планове.кренула је у историји по обиму, структури и дубини друштва незабележена издаја државних и националних интереса Срба и Србије.Сатанизоване и из друштвеног живота уклањане све патриотске снаге које су се бориле против агресије.Под видом “ реформи“ које су спроводили издајници устоличени у фотељи министра одбране ( Тадић, Шутановац и други ) али и других министарстава, разарана је и под страну контролу стављена војска са свим својим ресурсима.Дојучерашњи агресори и убице цивила су свечано дочекивани и дарована су им највиша признања наше “ реформисане “ војске.Еврореформска јавност у Србији потпомогнута бруталном кампањом и од штедро плаћеном петом колоном у виду разних НВО, водила је бесомучну антисрпску кампању као и кампању са циљем потискивања НАТО злочина из свести људи.Та анационална и злочиначка кампања и данас некажњено траје, иако се на власти променило више гарнитура.У страним медијима Срби се изједначавају са нацистима кроз употребу израза типа етничко чишћење, концентрациони логори, депортација и слично а који отворено подсећају на нацизам.Како у страним, тако и у домаћим медијима, нарочито у формама тзв. истраживачког новинарства, акценат је стављан на злочине и разарања која су направили Срби, а како тога није било довољно коришћени су ординарни фалсификати.Та новинска наклапања сама по себи не би била толико страшна да упркос озбиљној штети ниједном не само страном новинару, агенцији, листу па чак и тзв. државним службеницима није изречена одговарајућа санкција иако су испуњавали све законске услове.Зато је и било могуће да марта 2013, Саша Миленић високи функционер УРС-а и председник Скупштине града Крагијевца на свом профилу на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер, на дан почетка обележавања НАТО агресије на Србију, наведе да је Србија вршила геноцид над свим народима бивше Југославије и да је НАТО заправо ослобађао Србију.Овај идиот се такође питао да ли је тачна идеја идеолога усташког покрета Анта Старчевића да је назив Срби изведен од лат. речи сервус што значи роб.Такође, овај идиот сматра да је Србија извршила геноцид над шиптарским становништвом и са намером ушла у рат са НАТО да би имала омладину која мисли о одбрани а не о по њему суочавања са одговорношћу за геноцид.Његова остала лупетања не бих коментарисао.Уствари не бих ни ово, али ме овакве ствари без реакције за то од овог народа плаћених државних органа подсете на те исте органе који су експресно реаговали до изрицања казне оној несрећној професорки у Новом Саду која је такође на свом налогу бранила Републику Србију од нараслог војвођанског сепаратизма.Да, да, то је права мера демократије, правне државе и једнакости пред законо.

Мантра о оправданости бомбардовања Србије се безобзирно у разним формама и облицима и даље вртела иако је свима било јасно да све оно што се догодило и догађа је наставак политике свођења српског националног простора на предкумановску територију ( зато је и куманово симболично изабрано за место потписивања ВТС-а ) уз по тој политици сасвим логично протеривање Срба са простора КиМ.Ово протеривање је делом обављено, али и још увек траје, од стране бандитске ОВК уз асистенцију НАТО контингента на КиМ и тзв. међународне управне структуре ОУН и ЕУ.НАТО трупе на КиМ често су намерно правиле пољске али и друге штете Србима, не плаћајући никакво одштету, докс су за сличне случајеве шиптарима исплаћивали све до последње паре.Током мартовског погрома Срба, под видом спасавања Србе су трпали у камионе и возили у своје базе уместо да растерају те дивљаке и спрече пљачку и паљење кућа ради спречавања повратка Срба.Осим имовине страдали су многи православни верски објекти јер су их своме послу “ посвећени „, храбри, одважни, НАТО супервојници одмах напуштали препуштајући их разјареним животињама.Своју војничку али и људску част спасао је једино италијански контингент који је поверене им светиње сачувао оружијем растерујући те грешке природе.Истини за вољу и остали део НАТО трупа је пуцао бојевом муницијом у неким другим приликама али искључиво на ненаоружане Србе – цивиле што је наша поданичка власт тада уз минимум минимума протеста релативизирала.

Систематским и планслим активностима издајника на власти и осталих петоколонаша, разбијена је не само војска већ и цео систем одбране,чиме је кроз пројектовани економски слом Србији одузета могућност да брани како је иронично речено “ превелике националне територије“.Читавим низом кампања, издајничке власти о цивилном служењу војног рока, откупом и амнестирањем војних бегунаца саботирана је одбранбена политика, ако ју је уопште и било.Амнестирани су извршиоци најмонструознијих злочина над Србима у време НАТО агресије, дезертери па чак и НАТО налогодавци у одсуству.Фалсификатима и извртањем чињеница највећи део војно-полицијског и политичког врха земљеје “ добровољном “ предајом завршио у Хагу.Српска историја памти разне колаборанте и сараднике српских непријатеља и окупатора, али су их све по безчашћу, беспримерној мржњи и спремности да служе страним газдама превазишли криминалци окупљени око злочиначког уфружења званог ДС, Борис Тадић, Драган Шутановац и остали.У ову браншу свакако спадају криминалци типа коруптивног, прасастог носача коферчета са митом, министра па председника Владе па поново министра Ивице Дачића али и осталих као што су Динкић, Лабус, Влаховић, Мирко Цветковић,Ђунић, уз низ тзв. тајкуна који су бесомучно пљачкали ову земљу.

Рушењем Милошевића, власти се дочепао ДОС, конгломерат разних странака, странчица политиканата и ситних шићарђија који су пружену прилику видели као отворени семафор за пљачку и лично богаћење.Наравно у свему су предњачили ДС, СПС,Г17+(УРС) са својим “ кадровима „.Зоран Ђинђић, председник Владе промовисан је и устоличен од стране запада ради новог економског „реформског“ курса који није значио ништа друго до да по налогу новог светског поретка пљачку државне-друштвене имовине односно продају страним мултинационалним компанијама.Требало је вратити паре утрошене за агресију али и зарадити.Ђинђић је тиме омогућио продају хиљада предузећа страним купцима од којих су неки и директно учествовали у агресији.Ово је изведени уз помоћ брзе промене закона преко увек на услузи и послушне партијске гласачке машине у Скупштини.За овај посао, Ђинђић је био похваљен од стране Светске банке због ангажовања интернационалних банака у процесу приватизације.Овде се мора нагласити да су се након агресије у београду појавиле разноразне западне компаније чији су руководиоци-деоничари или власници у претходном периоду добрано „задужили“ Србе и Србију.Једна од таквих брука је и срамота око изградње карго центра на аеродрому Београд, инвестиције вредне 100 милиона долара.Као инвеститор се појавила фирма из САД из које су стајали Роберт Гелбард изасланик Била Клинтона на Балкану,Вилијам Вокер, агент ЦИА и трговац оружијем, Агим Чеку и други.

Иако су на сва уста пљували по ранијим режимима и социјализму, новопеченим демократама није ни мало сметало да одмах крену у распродају онога што им је тај мрски социјализам оставио, наравно уз личне провизије, па макар то били по државу и нацију витални ресурси.На жалост не ради се само о распродајама већ и изванредно испланираном и припремљеним ударом на основне вредности националног бића Српског народа првенствено према младој популацији подложној лажима, полуистинама или чак истинама али у другачијем облику и значењу.У једну од таквих истина преобликованих за потребе наших западних „пријатеља“ спада и све оно што је везано за НАТО, почев од периода пре агресије, агресије и нарочито после, када нам се отима део територије уз протеривање дела становништва.

Имајући у виду делатност Бориса Тадића, Драгана Шутановца и осталих а у смислу удаљавања Србије од Русије, Кине, Индије а ради увалачења србије у НАТО, Будимир Милутиновић је у једном свом тексту лепо обијаснио како сваки кандидат за НАТО прво мора ослабити своју војску готово до самоуништења, толико да није у стању да брани и одбрани своју територију.најупечатљивији примери, осим нашег, су свакако примери Словеније која је по диктату безусловно прихватила њихове стандарде тако да су тенкови и друга тешка оклопна возила завршили на „клоцнама“ а тежиште је пребачено на точкаше који су у саставу НАТО лаких оклопних батаљона.Или пример Бугарске, која је повинујући се НАТО захтевима укинула Команду оперативних снага, Команду за специјалне операције, Команду источних и западних копнених снага, Тактичку авијацијску команду, Команду ваздушне одбране,Наравно судбину команди деле и јединице које се реорганизују.Осим наведеног треба рећи да Бугарска купује војну технику и опрему од већ препоручених произвођача као и остале чланице НАТО, што директно доводи до зависности од водеће чланице алијансе-САД.

У овом смислу, без икаквог става, одлуке Скупштине, испуњавајући своје издајничке задатке Борис Тадич је септембра 2006. у Вашингтону са Кондолизом Рајс потписао Споразум о статусу снага („СОФА“) којим се регулишу односи са ВС (заједничке вежбе, размена особља, сарадња са нац. гардом Охаја).У најави су били и други споразуми о набавкама и узајамним услугама (АЦСА), о безбедносној сарадњи (ЦСА), док је већ пре потписивања СОФА споразума био потписан Споразум о спречавању ширења оружија за масовно уништење као и унапређење одбранбених војних односа са САД.Каква дрскост и цинизам и наша сервилност и капитулантство.Овакав споразум потписујемо са онима који су током агресије намерно бомбардовали цивиле забрањеним оружијем, водили против нас РХБ рат укључујући и уранијум.Што би (да парафразирам) народни песник рекао,то је нама наша борба дала, да издајника Тадића имамо за главара.

Када је у питању СОФА споразум, треба имати у виду да је он првобитно био један од инструмената ОУН код формирања и упућивања међународних мировних мисија у неку земљу.Да би ове снаге уопште биле формиране неопходан је претходни споразум између земаља чланица ОУН које дају своје трупе и споразум који ОУН склапа са земљом на чијој се територији ове снаге распоређују.Треба знати да споразум о статусу снага никада није био сачињен између Србије и ОУН-НАТО у вези КиМ.Децембра месеца те исте 2006. Борис Тадић је у главном штабу НАТО у Бриселу, на састанку са Северноатлантским саветом потписао придруживање Србије, Програму Партнерство за мир.Истовремено су приступање овом програму осим Србије, приступиле Црна Гора и БиХ.Овом приликом у говору на седници Савета, Тадић је отворено нагласио „да је ово само први корак који ће кулминирати потпуном интеграцијом региона у НАТО“ и да „данас почиње ново поглавље у историји демократских слобода у југоисточној Европи“.Сваки даљи коментар је сувишан, поготово што је тада у говору Генералног секретара НАТО, ЈАП де ХОП Шефера јасно наглашен принцип безусловне сарадње са Хагом што је Тадић као „морални императив“ прихватио.Као што се види из у међувремену протеклог времена и догађаја, све потоње Владе и властодршци су остали и истрајавају на овом концепту.

Међутим, када се ради о овим споразумима мора се нагласити да СОФА споразум тада није достављен Скупштини на ратификацију нити објављен на сајтовима надлежних органа или институција, иако чини целину са Споразумом о транзиту НАТО трупа кроз Србију који су 18.07.2005. у Београду потписали тадашњи министар иностраних послова Вук Драшковић и Генерални секретар НАТО, Јап де Хоп Шефер.Осим што се овим споразумима мења међународни положај Србије, њених органа па и грађана, споразум о проласку НАТО трупа кроу Србију, Вук Драшковић га је потписао неовлашћено тј. без одобрења Владе и парламента, што би у у неком евентуалном поступку могло довести до питања његове валидности, ма да када је у питању НАТО изгледа да је све дозвољено.А како може да примена ових уговора где су војници НАТО, па били они и из Хрватске, уживају потпуни имунитет за све, апсолутно и буквално све, може се видети из случаја наредника војске САД који је због своје монструозности ипак у САД осуђен због злостављања, силовања и убиства једанаестогодишње шиптарске девојчице на КиМ.Овај свој поступак, наредник је охоло обијаснио да су то иначе „г..на Трећег света и од тих злочина се лако побегне јер их штити њихова држава (САД)“.Знајући колико оваквих инцидената армиј САД има широм света, американци се свуда унапред преко оваквих уговора обзбеђују од кривичне одговорности и суђења својим војницима по законима домицилне земље.То значи да је овим уговорима страној војној сили дат примат не само над законодавством Србије, већ и Војском Србије јер могу по свом нахођењу без икакве накнаде користити њену као и цивилну инфраструктуру, ваздушни простор, акваторију.Међутим, припадници НАТО (група инжењераца) су не чекајући усаглашавање детаља уговора, у оквиру извиђачких активности детаљниспитивали носивост и пропусну моћ низа наших инфраструктурних објеката на главним комуникационим правцима или правцима од интереса.

Све ово али и неке друге ствари које су се касније дешавале, представљају део политике пузећег увлаћења Србије у НАТО иако је формално и даље на снази Декларација Скупштине Србије о војној неутралности, која не само да искључује везивање, придруживање или чланство у било какве војне савезе.Уз обилну финансијску подршку из иностранства у Србији је развијена читава мрежа-систем тзв. цивилног сектора који пропагира чланство у НАТО, ни најмање се не либећи обесмишљавања, вређања, и напада како на национални понос, историју, патриотизам до отвореног непријатељског деловања и сатанизовања сваког вида или облика одбране Србије.На несрећу део овакве пропаганде се и данас финансира из буџета Републике Србије да би се антинатовско расположење грађана преокренуло у пронатовско иако смо до јуче били њихов парије и жртве.

Србија је потписала такође још један споразум Индивидуални план акционог партнерства Србије и НАТО (ИПАП) који такође доводи у питање нашу војну неутралност јер је њиме предвиђено потпуно усаглашавање стандарда оружија, муниције, технике и целокупне војне инфраструктуре.Само је остало непознато колико ће нас све то коштати, ма да је баш због оваквих издатака Аустрија недавно одбила притисак за улазак у НАТО.Такође под упитником остаје чињеница да у документу који су недавно у бриселу потписали министри иностраних послова и одбране, Ивица Дачић и Братислав Гашић има много других наших обавеза које заслужују анализу чак и са становишта (не)уставности, јер је овај документ најављен као акт највишег степена сарадње Србије и НАТО.Анализу наших обавеза из овог али и претходних докумената надам се да ће дати одговарајућу државни органи и тужилаштво.Без обзира на још увек свеже ране од агресије и став нације у вези НАТО, у периоду 13-15 јуна 2011. у Београду је одржан НАТО скуп под називом Стратегијска војна конференција за партнере.Како нас је благонаклоно и професорски подучила тадашња државна секретарка Министарства одбране Тања Мишчевић, претходно директорка Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије, ради се о највишем скупу али не и самиту, јер самит који је највиши политички скуп окупља земље чланице а Србија то није.Али остаје питање зашто је трошкове скупа сносио НАТО.Из изненадне љубави?Гриже савести?Овај скуп је изазвао одређени одијум у јавности када се огласио и Патријарх српски Иринеј, противећи се јер Србија још није залечила ране од бомбардовања.На овакво иступање Патријарха реаговао је министар одбране Драган Шутановац изјавом да „квази патриоте нападају НАТО“, циљајући на Патријарха, истовремено истичући да се оваквим нападима причињава штета билатералним односима Србије са Грчком, Румунијом, бугарском, норвешком.Набрајајући земље православне конфесије овај лопов и издајник је „заборавио“ највећу и најјачу земљу-државу Русију чијим је наоружањем углавном наоружана и наша армија.Да, али се од ње не може узети провизија за набавку електронске опреме као од западних партнера.

Према депеши амбасаде САД у Београду из маја 2009. након Бајденове посете, видљиво је да САД желе да Србија размотри приступање алијанси али је неће притискати због још свежег сећања на агресију.Током посете, одвојени састанак Бајдена и Шутановца тог „реформски оријентисаног заговорника сарадње са НАТО“ дао је по оцени американаца министру Шутановцу „додатни кредибилитет и тежину у процесу формулисања политике“ уз препоруку даљег јачања војне сарадње САД и Србије уз рад на едуковању јавности о предностима чланства у НАТО, како је изванредно приметио новинар Никола Врзић.Што се тиче Шутановца, апсолутно је несхватљиво да се његовом чисто лоповском делатношћу нису позабавили надлежни војни и цивилни органи поготово што је већ доста тога без демантија, тужби и сличног објављивано у средствима јавног информисања.

Такође када је реч о НАТО, ради лакшег разумевања досадашње издајничке политике наших власти,треба одговорити и на нека питања као што су; шта све ради НАТО, ко и зашто подстиче његово ширење, колико то све кошта и ко то упорно гура Србију у НАТО.Да пођемо редом.

Осим уобичајеног притиска и агресије на земље и режиме који им нису по вољи, тортуре у својим базама према неистомишљеницима,Нато се бави крађама и шверцом.У светским медијима су се појавиле информације о крађама културног блага у коме су учествују припадници НАТО као и неспречавању нарко трговине.Тако је на подручију Хутовог блата код Чапљине (БиХ) изузетно богат археолошки локалитет испражњен (опљачкан) када су натовци са петнаестак возила блокирали локалитет који су након недељу дана напустили.Сваки протест локалног становништва се завршавао предупереним дугим цевима.Непроцењиво историјско благо је изнесено у иностранство као и експонат из Музеја битке на Сутјесци, за који се чак и зна која НАТО јединица га је однела.Сличан случај је и са сакралним предметима из српских манастира и цркава не само на КиМ високе културолошке, историјске и уметничке вредности који су пре паљења и рушења тих објеката опљачкани и завршили на међународном црном тржишту, приватним и другим колекцијама.

Док САД и НАТО у Србији уништавају остало и наводно забрањено оружије (разне врсте мина, напалм), 4000 тона по њима вишка муниције непотребне нашој восци којој се слаби одбранбена моћ, армија САД промовише терористе из тзв. Косовских безбедносних снага као „стуб регионалне безбедности“.Према тврдњама професора Данијела Гензера са Универзитета и базелу, организацију и опрему за ове терористе, нарко дилере и трговце људским органима обезбеђују ЦИА, МИ6, НАТО.Што се тиче подстицања ширења НАТО алијансе прикључивање бивших социјалистичких земаља се подстиче на све начине средствима из САД чији је стратешки циљ да са војним арсеналом дође на границу Русије коју би у најпогоднујем тренутку поделила.Та подела би се односила на европски, азијски и сибирски део.Сибирски део као највреднији природни ресурс би у овој подели наравно припао САД као богомданој светској сили предводници.

Што се тиче уласка у НАТО, треба знати да за земље кандидате тај улазак представља губитак суверенитета не само над војском него и над територијом.Приче о уштедама у смислу смањеног броја војника и технике су пука бајка јер се одмах поставља проблем збрињавања тог вишка војника и њихових породица.Ту не помажу пројекти типа Центар Призма у смислу прквалификације као што је покушано код нас, у Београду, Нишу и Новом Саду где је припадницима војске предвиђеним за „одстрел“, официрима, подофицирима и другима понуђена преквалификација у возаче, руковаоце грађевинских машина,сервисере расхладних уређаја,раднике на инсталацији водовода и канализације,куваре вариоце и слично.Ове преквалификације су финансиране донацијама Шведске, Норвешке, Данске и још четрнаест других земаља.Пример не само капитулантства већ и циљане деградације и понижавања не само војске већ целе нације и њене историје.Када се по „препоруци“ бројно стање армије смањи толико да она више не може гарантовати територијални интегритет и суверенитет државе, јавља се питање цене да неко други то обавља.Јасно је да разноразне СОФА споразуме плаћају порески обвезници земаља које су их са НАТО склапале поготово када свака чланица или кандидат за чланство сноси трошкове ангажовања својих трупа у трећим земљама.У систем своје трансформације НАТО је у последње време уврстио и утицај на прекрајање европске историје што је свакако иритирајуће по морал неких нација а што изазива неке нове унутрашњополитичке поделе и додатне финансијске трошкове.

На питање ко то гура Србију у НАТО, одговор је једноставан.Власт, наша домаћа марионетска власт.Треба запамтити да су Србија и српски народ кроз историју имали своју војску која никада није била освајачка већ одбранбена.Овде опет морамо поменути Шутановца који се осим добијене подршке за НАТО интеграције на одвојеним састанцима са Бајденом и Хилари Клинтон залагао за професионализацију наше војске (увод у за улазак у НАТО) што су осим Чедомира Јовановића односно ЛДП-а подржавали и ДС,СПС,Г17+ и СВМ. Чедомир Јовановић никада није крио своју жељу да Србија уђе у НАТО истичући да је улазак у алијансу гаранција за безбедност у региону и територијалну целовитост Србије.Његов белопрашкасти мозак не може да схвати појам територијалности републике Србије као и кршење Устава и одлуке Скупштине о војној неутралности.Очигледно има проблема са схватањем значења појмова војна неутралност, гаранцијама НАТО о целовитости земље, али и покровитељством САД и НАТО у стварању армије независног Косова од тзв. КЗК односно бораца ОВК.Уосталом тај љубитељ белог хедонистичког живота али и послова са оне стране закона никада није ни крио да је на страним јаслама и да је поборник независног Косова.Но да се вратимо растакању војске и земље.

Министарство одбране је следећи поменута начела кренуло у „одстрел“ свих оних који су се истакли у одбрани земље одмах након стављања под НАТО контролу(о чему сам у једном ранијем тексту писао) уз уништавање тзв. вишкова наоружања.Добијају се некакве донације у репарираним теренским возилима и опреми, потписују се некакви споразуми и врши промена калибра пешадијске муниције.До тада у нашем наоружању поуздан калибар 7,65 се замењује НАТО калибром 5,56 што осим промене у фабрикацији муниције захтева и промену у наоружању.Чинови и ознаке на униформама се мењају, пролагођавају НАТО стандардима уз увођење нових чинова, бригаднног генерала и комодора.На све ово НАТО је издвојио два миилиона долара за промотере идеје о уласку Србије у алијансу, док Шутановац као тадашњи министар одбране не да није видео алтернативу уласка у алијансу, већ је себи својственом глупшћу дозволио јавно иступање у смислу да не сматра потребним да се у вези приступа алијанси спроведе референдум јер се „о стратешким питањима не може одлучивати у атмосфери хајке испуњене емоцијама“.Овом издајнику и криминалцу емоције попут патриотизма и спремности да се оружијем брани земља су непознате.Једина његова емоција је финансијски пробитачно служење страном интересу.

Упркос свему што нам се дешавало сведоци смо и даље непрекидног притиска на Србију у вези учлањивања у алијансу.Доскорашњи Генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен је јавно изјављивао да је агресија на Србију била у складу са Повељом ОУН, као и да је била у циљу спречавања геноцида.Наравно тон овој изјави је дао „тата“ Обама причом о некаквом „легалном“ референдуму о независности Косова, мада какве везе има рушење мостова у Новом Саду, бомбардовање студија РТС у Београду и Новом Саду, разарање Аексинца, Варварина и других места, ракетирања путничког воза на мосту код грделице са „геноцидом“ на КиМ.Можда господин Расмусен мисли на заједнички геноцид шиптара и НАТО над Србима јер се тачно знало колико је једних и других било на КиМ пре агресије а колико је Срба и у каквим условима остало сада.

Ако је алијанси толико стало до шиптара зашто им не отворе своје границе?Зашто им уместо болница и школа праве војску?Зашто их „демократски“ и по принципима слободног света гурају у нове сукобе уместо да их лече, просвећују, уче реду и раду а не да подржавају њихов пљачкашки и геноцидни менталитет.

Андерс Фог Расмусен би такође морао дати објашњење за прорачуне јапанских стручњака о количини употребљеног експлозива према Србима у који улази и осиромашени уранијум као за три и по Хирошиме, а експлозив бачен на Србију је еквивалентан више од шест Хирошима.То значи да је на територије настањене Србима алијанса бацила експлозива снаге веће од девет Хирошима.О овоме би требала да размисли и немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен која је маја 2014. Посетила немачки контингент на Ким и том прилико не трепнувши извалила да НАТО бомбардовање није представлало кршење међународног права.

Иако геостратешке интересе САД и запада уопште заступају и бране не само политичари од утицаја већ и врхунски одлично плаћени лобисти, Србија мора да истраје у понављању чињеница, прави филмове, пише књиге, објављује документа, слике, сведочења.За то је потребна јединствена, патриотски настројена Влада а не коалициони и сваки други бућкуриш коме командује запад.

Ових дана је било врло занимљиво посматрати како владајући естаблишмент брани Војску Србије, односно себе.

Половином марта месеца ове године прасасти носач кофера, кафански и забављач страних гостију, преварант не само страначког тела странке на чијем је челу, већ бирачког тела уопште, на несрећу министар иностраних послова типа и калибра Вука Драшковића, заједно са бившим керамичаром и трговцем кафе „ Батом сантосом“, Братиславом Гашићем министром одбране су потписали документ највишег степена сарадње са НАТО, земље не чланице ове алијансе, Индивидуални партнерски акциони план (ИПАП) којим се алијанси у Србији даје статус колонијалног господара.Овим споразумом укратко НАТО ће бесплатно користити инфраструктуру ВС, његови војници ће имати дипломатски статус, биће им бесплатно уступљена база „ЈУГ“ за допунску обуку њихових војника,уништавање „вишка“ нашег наоружања и обавеза размене информација са НАТО командом и земљама ЕУ.Мора се знати да је фебруару ове године пред Спољнополитичким одбором Сената, амерички државни секретар Џон Кери је констатовао да се Србија, Црна Гора, Косово, Македонија налазе „на линији ватре“ у њиховим односима са Русијом што је сасвим тачно,а потписом ова два идиота Србија је стављена на тацну могуће одмазде сваке врсте.

Упркос свему шти је алијанса предузимала према Србији прасасти носач кофера је новинарима у Бриселу рекао да се овим потписивањем наша неутралност не доводи у питање и да без обзира шта се раније дешавало то не би требало да представља препреку градње партнерских односа.Партнерског односа? Ваљда колонијалног.У даљем бунцању причао јеу вези заједничког интереса о стабилностии заједничког обезбеђивања мира у региону.Посве сумануте идеје о неком лидерству у региону где очигледно своју маленкост види као једну од главних фигура.Веома је битно према његовим наводима да сходно добијеним гаранцијама да никакве косовске оружане снаге неће имати приступ на север Косова.Да ли ово значи да се наша Влада сагласила са стварањем војске независног Косова и да се без обзира на Устав и законе одрекла КиМ, пристајући на некакав“ север Косова“.Наводећи да је НАТО, Србији важан због КФОР-а и подршке Бриселском споразуму, подсетио је да су и тада дате гаранције да неке оружане формације шиптара неће моћи да долазе на север КиМ без дозволе НАТО и КФОР.Да ли је овај идиот нормалан или нас отворено прави лудим.Какве и шта су то „неке оружане формације шиптара“ којима су обојица својим потписом дали легалитет.Па НАТО и КФОР су дали све од себе да шиптарима створе државу без Срба, али са српском имовином.Пуцали су на Србе – цивиле бојевом муницијом, хеликоптерима доводили шиптарске царинике на граничне прелазе, мирно гледали мартовски погром над Србима и он сада овако лупета правећи нас сенилним малоумницима.Његов колега, министар одбране је био много мање речит у својим иступањима где је поменуо отварање нових могућности наше наменске индустрије, важност односа са НАТО и КФОР у склопу безбедности на КиМ,важност учешћа у Партнерству за мир уз задржавање војне неутралности.

У овом миљеу је крајем марта месеца обележена годишњица агресије на СРЈ.Како и приличи, поједини слугерањски медији су ову годишњицу по обичају пропратили еуфемизмима типа интервенција, бомбардовање.Иако сео агресији током протеклих година по матрици унутрашњополотичких потреба, овог пута се све свело на класичан образац државног обележавања где су председник Републике и председник Владе одржали патетичне говоре.Председник Републике је једним уопштеним говором подсетио на бомбардовање, жртве и како се изразио брутално кажњавање Србије без суђења.Само није обијаснио повод разлоге и казну.Председник владе је био речитији.Уз сценографију (оштећене зграде генералштаба) поменуо је подло убијене жртве уз цинична објашњењ о колатералној штети, графитне, касетне и бомбе.Али ни речи да су то била забрањена средства.Констатовао је да смо извукли одређене лекције и да ће мо се борити за нормалан и достојанствен живот икакав имају сви цивилизовани народи у Европи.Достојанство са оваком политиком?Европа која нас је онако брутално бомбардовала?Лекцијје, које лекције?Лекције права јачег?Лекције безчашћа тих „цивилизованих“ народа који су нас сатирали бомбама и РХБ средствима.Лекцијама о планираним убиствима у поновним бомбардовањима истих локација након неког времена да се на њима нађу медицинске и техничке екипе које пружају помоћ.Лекције о додељивању одликовања пилотима и ескадрилама за масакрирање цивилног становништва.Председник Владе је такође поменуо да наша земљ неће сукобе ни са киме, са НАТО али и да ће мо чувати нашу војну неутралност.Овде свакако треба указати на прећуткивање жртве које су поднели наши храбри ваздухопловци пилоти и ракеташи.припадници КОВ и полиције који су се пуним срцем директно сукобљавали са агресорима свесно полажући и своје животе.Уместо подсећања на њихово херојство, имали смо само НАТО, научене лекције, војна неутралност.Уосталом да ли у чување војне неутралност спада и потписивање оног споразума у Бриселу од стране она два идиота.Тешко, много тешко.

Када се зброји, остаје да лебди питање шта је у Србији уопште остало од националне безбедности, војног суверенитета, територијалног и сваког другог инттегритета.

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2015