Соња Бисерко

Соња Бисерко-Рутинска издаја Србије

уторак 26 новембар 2013

Ових дана смо се по ко зна који пут уверили у искреност и квалитет односа Републике Хрватске птрема Републици Србији, односа мржње и преваре.Осим фалсификовања историје и присвајања појединих тековина културне баштине Српског народа, хрвати се не одричу своје геноцидности.У новијој историји смо их добро запамтили по бестијалним обрачунима са српским женама, децом, старцима, заробљеницима, рањеницима, уопште са оним србима који голоруки нису могли да пруже било какав озбиљнији отпор.Јасеновац, Јадовно, Голубњача,Паг, Козара, Жрче а у новије време Сплит, Бјеловар, Медачки џеп, Карловац као и многа друга стратишта представљају апотеозу хрватског националног уздизања и стварања хероја којих осим часних изузетака немају, а тако потребних националном бићу.

Инспирисани не само националшовинизмом већ и подршком клера, наредбодавци-планери су брижљивом пропагандом правили имиџ нове државе.Србофобија, пљачкашки менталитет, културолошка и свака друга инфериорност су озбиљно оптерећење за ову тзв. нацију која свесна својих стварних вредности и домена, бесомучно краде, убија и руши све цивилизацијске норме да би се некако угурали међу остале европске народе.Зато Дамир Домазет-Лошо, пензионисани хрватски адмирал, издајник-пребег из ЈНА где је био један од руководилаца обавештајне аналитике ВПО, путем средстава јавног информисања заговара да Хрватска не савија кичму пред сваким,(само пред газдама-наредбодавцима ) и да је 5. август (почетак „Олује“) темељ хтватске државе.Осим заповедништва на простору северне и средње Далмације и југа БиХ, био је један од планера операција хрватске војске „Олуја“, „Бљесак“, „Јужни потез“ као и продора у обавештајне структуре Србије.Један је од најгласнијих заговорника србофобије и правила да се Хрватска треба понашати победнички и да у свакој ситуацији штити своје националне интересе.На жалост то је судбина оних којима кроз историју увек неко други формира државу или им је са слободом поклања.А како су им кроз историју Срби „на тацни“ два пута доносили државу, вероватно је то један од разлога њихове патолошке мржње.Кад год су ратовали, ратове нису водили самостално већ увек као нечије помоћне трупе, првенствено против Срба и Србије.

Ако су и улазили у заједничку државу. Мимикријом би се инфилтрирали на стратешка места у органима те и такве државе коју би ради остварења својих себичних интереса прво економски опљачкали а потом не бирајући средства урушавали, као и овог задњег пута када су са Словенијом разорили СФРЈ.Распад је био бруталан, дуг и крвав уз најтеже злочине па и геноцид.Вољом страних моћника рат како је и почео тако се и завршио, али Хрватска доследна својој непријатељској политици према Србима и Србији је Међународном суду правде у Хагу поднела тужбу против Србије за наводни геноцид, не само као политичке платформе у форми организованог злочиначког подухвата већ и поступцима током борбених дејстава.У овом послу, у Србији, Хрватска има помоћ своје јаке пете колоне у којој је свакако једна од перјаница Соња Бисерко, председница невладине организације Хелсиншки одбор за људска права у Србији, која (Соња Бисерко) годинама организовано али и некажњено субверзивно делује против Срба и Србије.Зато и није ништа чудно да је она сведок оптужбе на страни Републике Хрватске у тужби за наводни геноцид који се терети Република Србија.

Соња Бисерко је рођена 1948. У Београду, од оца србина и мајке хрватице.Имала је млађег брата, рођеног 1950. Који је према неким подацима погинуо као припадник ЗНГ у борби са крајишким србима, или је након рата извршио самоубиство у Мађарској.Након завршеног економског факултета у Београду, захваљујући родитељима који су радили у дипломатији и она се запошљава у тадашњем ССИП_уУ том периоду била је и до распада остала члан СК.Службовала је у Лондону, Женеви, при ОУН и у кабинету Савезног секретара Будимира Лончара.Иако се њено антисрпство често везује за породичне прилике,сматрам да се ипак ради о њеној организованој непријатељској делатности.Соња је једна од пионира у увођењу термина лустрација (чистка) и говор мржње у посткомунистичкој ери. Заједно са недавно преминулим адвокатом Срђом Поповићем основала је најпре Европски покрет у Југославији а касније са Весном Пешић и Стојаном Церовићем, Центар за антиратну акцију.Такође је била активна и у Одбору за међународне односе при Грађанском савезу Србије, а такође је члан Института за мир у Вашигтону.

Међународну хелсиншку федерацију формирану у Бечу 1983. На невладином нивоу а на иницијативу КЕБС-а, чине национални Хелсиншки комитети који КЕБС_у, сада ОЕБС_у достављају своје извештаје о стању људских права и учествују у посматрачким мисијама када указују на разне неправилности.Тако је постојао и Југословенски хелсиншки одбор.Као је 1993. Декретом Међународне хелсиншке федерације југословенски одбор распуштен, септембра 1994.Соња Бисерко напустивши државну службу оснива у форми НВО Хелсиншки одбор за људска права у Србији као Бечку филијалу федерације.Схвативши да се у улози браниоца људских права у Србији може сасвим лепо И лагодно живети И за рачун својих газда субверзивно деловати дала је све од себе да споји лепо И корисно.

У протеклом период осим наводног хуманитарног ангажовања на повратку српских избеглица протераних из Хрватске ( где суи х између осталог чекале И тајне оптужнице ) Бисерко је била изузетни сарадник Хашког трибунал не само по питању његовог медијског третмана у Србији, већ је прикупљала и остале информације које могу бити корисне за његов рад И циљеве у односу на Србију.Такође је за потребе И по налогу хрватске Службе која једним делом финансира њен рад,преко својих сарадника прикупљала И трибунал достављала податке о лицима осумњиченим по разним основама а који су се односили на њихово кретање, адресе становања, бројеве телефона,аутомобиле, породичне прилике, рођаке, пријатеље И слично.Соња Бисерко је такође носилац хрватског одликовања. орден Реда кнеза Трпимира са Даницом, додељеног за допринос у борби за људска И грађанска права хрватских И осталих националних мањина у Србији као И изградњу темеља за нормализацију односа између Хрватске И Србије.Поседује више страних путних исправа,Такође је била ангажована на пружању правне помоћи жртвама кршења људских права И права мањинау Србији ( тзв.нелегална мобилизација, губитак држављанства, етничка И религијска дискриминација И сл. ) о чему је уз једностраност И скључивост на штету Србије обавештавала домаћу И светску јавност.Хелсиншки одбор у Србији издаје И свој месечник, Хелсиншка повеља, који покрива сва питања И аспекте деловања ове НВО.

А ево како се Соња Бисерко борила за људска И грађанска права у Србији смишчленом,организованом И континуираном непријатељском делатношћу против те исте Србије у којој уживајући сва права добро живи. Још 2000.оцењујући стање око КиМ, у разговору за лист “Врене” критиковала је тадашњу опозицију због енергије која је према њеном мишљењу превасходно била уперена на рекомпоновање Балкана,такође је сматрала да је још осамдесетих година у Србији сазревала идеја да је КиМ изгубљена И да је то питање било инструментализовано у циљу добијања других територија у Хрватској И босни а на основу некаквог јединственог српског културног И духовног простора.По њој такав процтор не постој па према томе Србија, Црна Гора И Република Српска ту не припадају.А за саму идеју о ширењу Србије на северозапад сматра да потиче из интелектуалних кругова И САНУ.Да би ове наручене идеје разрадила И потдрепила некаквим чињеницама послужила се Извештајем Хесиншког одбора за људска права у Србији објављеним под насловом” Самоизолација: реалност или циљ” у коме се осим низа пригодних идеја И неаргументованих критика И инсинуација налази листа по њеним И њених газда мерилима неподобних припадника српске интелектуалне елите.У најбољем маниру националсоцијализма у Извештају се саветује цензурисање књига универзитетских професора који су означени као “ амтухашки лоби” И оних који “глорификују аутохтоне српске вредности”.Шта рећи после овога?Да је нека НВО у иностранству овако нешто примењено на прилике у својој земљи објавила можемо само нагађати шта би им се десило осим моменталне забране рада И ригорозне финансијске контроле.Јасно је да Соња Бисерко И њене газде иду на уништавање саме бити српске нације И њене духовности, баш како стоји у приручницима за урушавање држава И нација субверзивним методама И њиховог претварања у једну аморфну масу подложној свакој врсти манипулације. Истичући да с се ни после “Бљеска”, “Олује”, “Милосрдног анђела”, независности Црне Горе И Косова Срби још увек не предају, Соња Бисерко цитирајући Волфганга Живелбуша пророчки указујена смер даљег деловања њених страних газда И осталог овдашњег Сорошевог И другог шљама.Цитат иначе гласи “док год губитничка нација има команду над својим националним идентитетом, она ће тврдоглаво одбијати да се повинује захтевима победника за моралном И духовном предајом”.Очигледно је д аим проблем задаје српски национални идентитет о коме се стара бационална интелектуална И културна елита, па решење виде не само у пасивизацији већ И по приложеном списку цензурисање И забрану писања, потпуном искључивањем из свих облика учешћа како у јавном, политичком животу тако И у просвети.На листи су се осим професора универзитета нашли И многи други културни И јавни радници ( новинари,књижевници, политички аналитичари И други ).

Али није само елита на удару.Бисерко је у својој некажњеној непријатељској делатности отишла И даље па је од Међународног за злочине за бившу Југославију И републику Србију, тражила да се од Србије затраже документа која би у знатној мери угрозила националну безбедност, што јој је у свеобухватном слабљењу Србије И био циљ.Овај загтев се у форми јавног обраћања суду односи на јавно објављивање нецензурисаних записника са састанака Врховног савета одбране Србије, сматрајући да ће они утицати на промену ослобађајуће пресуде Републике Србије пред МСП за наводни геноциде почињен у БиХ.Како она И остали шљам сматрају да је оваква пресуда лоша И представља издају начела о деловању међународног кривичног права, спречавању И кажњавању злочина геноцида на овај начин су јавно протествовали што се Србији по њима није могла доказати геноцидност према муслиманима у БиХ током 1992/95.Пристанак МСП да Србија из разлога националне безбедности достави цензурисане записнике са седница је за Бисерко И њену камарилу представљао толики ударац да је у својој острашћеној мржњи овај пристанак Суда поредила са примером заштите интереса нацистичке Немачке у хипотетичном случају објављивања њених докумената пред судом у Нирнбергу.Осим ње овј пампхлет мржње И подметања сопственој држави потписали су осим неких тзв. Интелектуалаца из света ко други до Латинка Перовић И сада покојан Биљана Ковачевић-Вучо.Када је објављивање докумената у питању, Соња Бисерко се “несећа” свога гостовања у емисији “Полиграф” ТВ Б92 где је између осталог лист “Политика” окарактерисала као антиевропски, перфидан И погромашки а њеног дописника из Словеније, Светлану мекину денунцијантом јер је у једно свом чланку као прилог објавила И неке документе.

Контунуирано настављајући своју субверзивну делатност Бисерко се нелиби да Србију окарактерише као земљу без смислене међународне политике осим ратне коју по инерцији следи уз констатацију да је за нестабилност у регион искључиво крива Србија због свог односа према суседима И жељом “ да има преовладајући уплив над њима”.

Поред интелектуалаца И САНУ, како ред налаже под удар је дошла И СПЦ, коју је витембершки универзитет 2005. На основу “радова” Соње Бисерко оптужио за помагање у етничком чишћењу.У нападима на СПЦ углавном на плаћеним гостовањима у иностраним високошколским установама, Бисерко је углавном истицала улогу СПЦ у помагању пан-српског уједињењ, говор мржње, ширење климе нетолеранције И екстремизма а служила се И фалсификатима типа дас у карађорђа убили муслимани.

Пажњи Соње Бисерко није изостала И Војводина, као једна од могућности за ширење непријатељске пропаганда и тиме наношења штете Србији.2009. у разговору за сајт WWWаутономија.инфо нагласила је да у колико се не уваже захтеви Војводине дефинисани Статутом, наводно прети реална опасност од интернационализације.Да ли је то она предлагала даљи правац деловања аутономашко-сецесионистичке братије или је преносила налог страних центра моћи, шта даље?Претње интернационализацијом нису никаква новена, јер довољно је обновити сећање на такође дугогодишњу некажњену непријатељску делатност у Снџаку и на југу Србије где је на подручију Прешева, Бујановца ј Медвеђе ОВПБМизводила оружана борбена дејства према нашој војсци и полицији уз стравичне злочине према цивилима нешиптарима.Шта се касније дешавало и шта се сада дешава доле добро је познато.Што се тиче Војводине, односно усвајања Статута ту је ствар јасна да представља нуклеус будуће државности, а због политичких притисака и начина усвајања упркос упозорењима о кршењу правних норми, скоро цео сазив на челу са председницом Скупштине би морао да робија.

Где год је требало блатити Србију, ту је била Соња Бисерко.Тако је још 2004. У Сарајеву на скупу у организацији Асоцијације БиХ указивала на константну поделу БиХ докле год постоје ентитети, посебно Република Српска уз оптужбу да Дејтонски споразум оправдава српски геноцид.Пар година касније заједно са новинарком радија Слободна Европа, Горданом Кнежевић је у Лондону на екстрадиционом рочишту сведочила у корист Ејупа Ганића који је по потерници из Србије био ухапшен због одговорности за ратни злочин над војницима ЈНА у Сарајеву.Исто тако се 2010. залагала да Сребреница мора ући у систем образовања Србије, да би деца од малена учила о геноцидности Срба и Србије.Иако сматрам да када је она у питању је илузорно очекивати помињање злочина армије БиХ или муџахедина над немуслиманима, првенствено Србима, очигледно за њу они не постоје, нису се ни догодили.

Када је у питању КиМ, ту је такође показала изузетну доследност и упорност наношењу ма какве, само да је штета по Србију.Још априла 1998. на гостовању у организацији Универзитета Принстон заједно са Ветоном Суроијем се залагала да се закаже неки други Дејтон како би се Косово издвојило из Србије.

Уз пооштрење санкција према Србији, предлагала је заплену државне имовине И валуте на Кипру И у Хонг-Конгу уз осуду наводних територијалних претензија Србије према Македонији.Јануара 2000. Опет користи скуп шиптарских интелектуалаца у Женеви када их је заједно са Наташом Кандић позвал да своју перспективу у сваком смислу траже ван Србије.Што се тича саког КиМ, повратак дела српске војске и полиције сматра нереалним Ииспорним поготово уз демонизирање Бернара Кушнера.За распад СФРЈ примарну одговорност сноси Србија али се истовремено залаже да Срби на КиМ прихвате чињеницу да више нису доминантни и прихвате страно присуство као позитиван корак у стабилизацији И изнађу модел живота са шиптарима.Као најважнију ствар Бисерко види потреби Срба да говоре о своме покајању И сагледају сопствену одговорност.Сматра да се ова питања морају отворити у београду кога треба окривити за све.Зато И нечуди што је хесиншки одбор у Србији издао књигу-збирку текстова о одрживости живота на КиМ, коју је финансирало Институ за мир из САД.У овој књизи шиптарска власт И друштво се у потпуности изједначавају са другима у свету, док Срби треба само да се уз прихватање реалности што пре у њега интегришу.Погађате, нема ни речи о злочинима, спаљеним кућама српским средњевековним И другим светињама,православним верским објектима претвореним у пољске клозете И штале за стоку, оскрнављена гробља, погром уз благослов тзв. међународне заједнице, опљачканој државној и личној имовини, притераном становништву.Као да се ниј догодило или се не догађа ( пустошење шума уз границу, тровање бунара, крађа стоке на нашуј територији И оружани напади на ватрогасце И полицију такође на нашој територији уз границу.Овакав став ние чудан када се зна њен став да је од поћетка југословенске кризе тзв. Међународна заједница исувише попуштала Србији увек излазећи у сусрет српским уценама И пристајала на ситуације свршеног чина.Осим што је 2007. Као чланица Женског регионалног лобија послала писмо Савету безбедности ОУН да се призна независно Косово, Бисерко је упркос ставу званичног Београда о бојкоту косовских парламентарних избора 2009. Исте подржала као И Чедомир Јовановић, Наташа Мичић, Зоран Остојић, ненад Прокић, Никола Самарџић, Желимир Жилник, Борка Павићевић, Латинка Перовић, Миљенко Дерета, Срђан Карановић, Теофил Панчић, Мирјана Карановић И други културни И јавни радници иако су били у колизији са Резолуцијом 1244 СБ ОУН И истовремено давали легалитет шиптарској самопроглашеној власти,На жалост како тада тако се И сада дешава иста ствар.Године 2012. Соња Бисерко је са осведоченим непријатељем српског народа И државе, Наташом Кандић, добила награду Групе жена чланица парламента Косова за допринос унапређења статуса жена у друштву.Да ли се ту рачунају силоване И убијене девојчице И жене нешиптарке?Ову награду им је одмах честитао наш осведочени пријатељ Јелко Кацин.

Уз пооштрење санкција према Србији, предлагала је заплену државне имовине И валуте на Кипру И у Хонг-Конгу уз осуду наводних територијалних претензија Србије према Македонији.Јануара 2000. Опет користи скуп шиптарских интелектуалаца у Женеви када их је заједно са Наташом Кандић позвал да своју перспективу у сваком смислу траже ван Србије.Што се тича саког КиМ, повратак дела српске војске и полиције сматра нереалним Ииспорним поготово уз демонизирање Бернара Кушнера.За распад СФРЈ примарну одговорност сноси Србија али се истовремено залаже да Срби на КиМ прихвате чињеницу да више нису доминантни и прихвате страно присуство као позитиван корак у стабилизацији И изнађу модел живота са шиптарима.Као најважнију ствар Бисерко види потреби Срба да говоре о своме покајању И сагледају сопствену одговорност.Сматра да се ова питања морају отворити у београду кога треба окривити за све.Зато И нечуди што је хесиншки одбор у Србији издао књигу-збирку текстова о одрживости живота на КиМ, коју је финансирало Институ за мир из САД.У овој књизи шиптарска власт И друштво се у потпуности изједначавају са другима у свету, док Срби треба само да се уз прихватање реалности што пре у њега интегришу.Погађате, нема ни речи о злочинима, спаљеним кућама српским средњевековним И другим светињама,православним верским објектима претвореним у пољске клозете И штале за стоку, оскрнављена гробља, погром уз благослов тзв. међународне заједнице, опљачканој државној и личној имовини, притераном становништву.Као да се ниј догодило или се не догађа ( пустошење шума уз границу, тровање бунара, крађа стоке на нашуј територији И оружани напади на ватрогасце И полицију такође на нашој територији уз границу.Овакав став ние чудан када се зна њен став да је од поћетка југословенске кризе тзв. Међународна заједница исувише попуштала Србији увек излазећи у сусрет српским уценама И пристајала на ситуације свршеног чина.Осим што је 2007. Као чланица Женског регионалног лобија послала писмо Савету безбедности ОУН да се призна независно Косово, Бисерко је упркос ставу званичног Београда о бојкоту косовских парламентарних избора 2009. Исте подржала као И Чедомир Јовановић, Наташа Мичић, Зоран Остојић, ненад Прокић, Никола Самарџић, Желимир Жилник, Борка Павићевић, Латинка Перовић, Миљенко Дерета, Срђан Карановић, Теофил Панчић, Мирјана Карановић И други културни И јавни радници иако су били у колизији са Резолуцијом 1244 СБ ОУН И истовремено давали легалитет шиптарској самопроглашеној власти,На жалост како тада тако се И сада дешава иста ствар.Године 2012. Соња Бисерко је са осведоченим непријатељем српског народа И државе, Наташом Кандић, добила награду Групе жена чланица парламента Косова за допринос унапређења статуса жена у друштву.Да ли се ту рачунају силоване И убијене девојчице И жене нешиптарке?Ову награду им је одмах честитао наш осведочени пријатељ Јелко Кацин.

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2013