img03

Синиша Мали огледало

понедељак 22 септембар 2014

Београђани су пристали на Малог а добили су велики ……..проблем

По ко зна који пут у овој напаћеној земљи нереална предизборна обећања дата у трци за власт су дошла на
наплату.

Према подацима објављеним на Б92 град Београд је усвојио нови Правилник којим је регулисано регресирање боравка деце у вртићима.Овим новим врло рестриктивним правилником је укинут низ досадашњих субвенција којима су обухваћене породице са више деце као и деце са одређеним потребама.Више нема досадашњег попуста од 20% по детету за двоје или више (браће и сестара) када бораве у вртићу, већ он важи само за друго дете.Такође се укида попуст од 50% за прво и друго дете за родитеље који имају тројке, четворке и дупле близанце.Новина је и то да се право на умањење трошкова боравка у предшкочској установи може остварити само по једном основу који је наводно најповољнији за корисника услуга.Овде треба додати и губљење досадашње субвенције од 10% за родитеље који су подстанари или одплаћују кредит за стан.

Према писању једног београдског недељника, а које није демантовано како у целини тако ни у појединим сегментима, у обдаништима влада хронична несташица основних хигијенских средстава и кревета.Како је тендер за ове набавке већ обећан једном тајкуну блиском градској власти, родитељима није дозвољавана набавка или донација потребне опреме као и уређивање простора испред предшколских установа, јер како је у чланку наведено у том случају за тајкуна не би било зараде из градске касе а самим тиме и међусобне поделе новца.Међутим, како су ове мере изазвале велики одијум у јавности, Мали али и остали велики планери су схвативши да људи нису толико глупи како они мисле, су брже боље у медијима на популистички начин покушали да обијасне да то што јесте уствари није како је, јер цела ствар зависи од угла гледања.Како угао гледања Малог али и ових планера првенствено зависи од њиховог степена свести и савести условљеном изливом власти у мозак и местом на друштвеној лествици што је опет условљено материјалним могућностима, јасно је куда нас то води.Води нас нестанку као нације; у сопственој држави ће мо се свести на националну мањину и изузетно лаког плена за суседе јер ће мо ускоро бити без подмлатка-земља стараца.Можда ово звучи исувише песимистички, али ако се зна да су укинути попусти од 10% за куповину првог стана као и попуст у истом износу за подстанаре када купују свој први стан, да је Србија једина европска земља која није смањила ПДВ за најосновније потребе за новорођенчад, да труднице плаћају пуну цену свега што им је потребно, уз дискриминаторски однос послодаваца према трудницама или самој могућности зачећа, јасно је шта нас као нацију по питању наталитета чека.Доласком Малог на чело Београда, породиљама је за скоро 60% смањена једнократна помоћ коју је град дотле давао, као и друга давања најугроженијим грађанима Београда, док се истовремено повећавају намети и цене свега што је под контролом или у власништву гтада.Ако овоме додамо неке нове мере које Влада планира за „социјално осетљиве категорије“ добија се комплетна слика целе ове спрдачине са народом.“Социјално осетљиве категорије“ какав дивно цинични еуфемизам за сиромашне, труднице, вишечлане породице чији су чланови или члан ни криви ни дужни остали без посла или ће остати без досадашњег обима помоћи коју су примали, и друге сличне њима којима без обзира на све редовно пристижу рачуни.Имајући у виду да у једној станбеној јединици веома често живе по најмање две генерације од чега окосницу егзистенције чине пензије, уз најављивање повећања цена комуналија и енергената судбина нам је јасна и извесна.Џабе ташне, машне, авиони, камиони, коридори, градови на води и око ње, као и остале фантазмагорије када имамо уништену економију, гладне, беспослене, болесне којима треба помоћ за лечење.немамо обнављање привреде сопственим снагама онако како је нама потребнио а не распродајом онога што нам је још преостало у корист тзв. страних инвеститора и то уз на наш рачун низа материјалних и других бенефиција.

Али ово није све.Мали и његови компањони су пронашли још један начин како да опљачкају београђане а преко тзв. бројања путника и контроле исправности карата у јавном превозу.Ове мере саме по себи не би биле никакав проблем јер су потребне и морају се примењивати као свуда у свету, да Мали и његови компањони нису крајње бахато себи дозволили кршење Устава и Закона изнудом и пљачком путем криминалне примене некаквог новог Правилника о тарифном систему у јавном градском превозу.Према овој генијалној замисли, одустало се од досадашње праксе-правила да су власници персонализованих карата са месечном допуном били у обавези да само једном на почетку месеца валидирају своју карту у возилу, већ сада исту морају оверавати сваки пут када уђу у возило иако приликом контроле електронским очитавањем се лако утврђује да ли је ималац платио за цео месец.Раније јесте важило правило валидација при сваком уласку у возило али је напуштено јер је пракса показала стварање непотребних гужви око уласка и изласка као и продужено задржавање возила на станицама, поготово током тзв. шпицева.Сада се због бројања путника, контроле наплате и наводног недостатка новца најављује смањење броја возила у саобраћају и поново уводи малтретирање путника уз поремећај возног реда.На све ово стоји претња-изнуда да ће се месечне карте невалидиране у возилу иако плаћене унапред за цео месец сматрати неважећим и као такве приликом контроле бити блокиране за даљу употребу.Деблокада карте на лицу места (у возилу) наплаћиваће се 1000 динара, односно 5000 динара у даљем поступку у колико се не плати одмах на лицу места.Персонализовна месечна карта се иначе купује на бази уговора, сагласности воље странака, давалаца и корисника услуге.У уговору нигде није предвиђено једнострано мењање услова из уговора без сагласности друге стране, поготово када те измене битно погоршавају позицију друге страна.Како су ови уговори иако типски били у сагласности са Законом о јавном превозу а самим тиме и са Уставом, а како овај Правилник као подзаконски акт не може дерогирати Закон, јасно је да се ради о кршењу Устава и Закона, самовољи и излагању једне категорије корисника јавног превоза пљачки и изнуди имајући у виду санкције уз у овом случају запрећену асистенцију комуналне полиције.И сам градски менаџер Горан Весић је почетком септембра месеца у једном дневном листу лепо обијаснио оно што сви знамо и са чиме смо свакако сагласни, а то је беспарица и потреба да се превоз плаћа.Али није обијаснио мешање града у области казнене политике као и доношење незаконитог и неуставног Правилника.Ова питања је једноставно прескочио.Када треба узети-отети новац од грађана, законитост је последња категорија коју ова власт, као и претходне, узима у обзир.

Пре пар дана сам стицајем околности стајао на крајњој станици-окретници три трамвајске линије.Када сам дошао на станицу тамо су већ била паркирана три трамваја.Након отприлике петнаестак минута чекања и доласка још два трамваја, један је дошао и покупио део путника.Иако се ради о три трамвајске линије заиста је немогуће утврдити ред вожње, интервале између возила поготово што се све линије протежу кроз цео град.Уз заустављање на станицама, семафорима и претходно чекање од петнаестак минута може се само замислити ситуација оних паћеника који су превоз чекали на другој половини трасе.А сада у септембру након завршених годишњих одмора и почетка школске године Мали и компанија су прибегли појачавању притиска на грађане путем тзв. редукције саобраћаја од 10% наводно условљеном беспарицом.Ја лично имам потпуно разумевање за лоше услове рада и мизерне плате уз огромну одговорност запослених у јавном превозу, али немам разумевања за Мале који се након годину дана на власти само жале на претходнике и недостатак новца.Немам разумевања за њихово перманентно истицање неке своје проевропке оријентације што постаје досадна мантра (немам намеру да вређам или омаловажавам мантру као део нечијег конфесионалног опредељења) организујући при томе разноразна дешавања рок геронтологије, којекаквих „звезда“, некакве алкохоличарске фестове или циљано нам наметнуте „параде поноса“.“Параде поноса“, ког поноса? Оног који се уз притисак и уцене те исте Европе у коју се куну и њене пете колоне у Србији, организује без обзира што она дубоко вређа културно и верско биће Српског народа представљајући терор мањине над већином.Свако има право да проживи живот како жели али без ултимативног наметања своје различитости.Београд савакако не може заобићи неки део тога, не може остати у самоизолацији, али ипак треба да се знају неки приоритети као што су социјала, школе са базенима и фискултурним салама, вртићи, саобраћајнице, решавање нагомиланих комуналних проблема а да не говоримо о Народном музеју који је затворен за посетиоце више од десет година.Шта рећи о Природњачком музеју или Музеју примењене уметности који су затворени много, много дуже него Народни музеј а имају и текако шта да покажу.Уосталом, зашто се неким актом не регулише обавеза да сви државни органи у Београду својим запосленим уместо готовином превоз решавају путем персонализованих карата.Овим би се свакако стабилизовале финансије градског превозника константним месечним приливом. Али, како би онда путем аконтативне исплате Мали и компанија пунили џеп страном партнеру иначе једном од финансијера ОВК.

Према писању једног недељника, што није демантовано, Београђани преко садашњег Бус-Плус система наплате превоза сваког месеца осигуравају страном партнеру, турском конзорцијуму „Кенткарт-Глобал“, редован месечни прилив односно његовом власнику Ахмету Емиру Басмацију финансијеру нарко дилера и терориста на КиМ.

У низу неколико накнадних крајње дискутабилних Анекса основног уговора са туским конзорцијумом је и онај потписан 26 07 2013 године, где је 7. чланом Анекса на штету Београда измењен 37. члан, став 1. основног Уговора о уплати накнада конзорцијуму.Предвиђене су аконтативне уплате два пута месечно и то 5. и 20. у месецу у висини 20.400.000 динара са припадајућим ПДВ-ом а с тиме да ће се коначна уплата вршити до 15. у текућем месецу за протекли месец а по испостављеној фактури и усаглашеном обрачуну.Оваквим анексом, формулацијом о усаглашеном обрачуну страном партнеру је обезбеђен константан месечни прилив од 40.800.000 динара без обзира на промет јер док нема усаглашеног обрачуна град не може тражити повраћај вишка уплаћених средстава.О каквом се то анексу ради довољно је упоредити месечни прилив страног партнера са укупним дуговањима родитеља на територији целог Београда за боравак деце у предшколским установама који износи око 155.000.000 динара, што је мање од четворомесечне аконтације исплаћене турском конзорцијуму.Али ово нису све обавезе града према овом страном партнеру.Уговором је такође предвиђено да ће конзорцијум граду изнајмити део опреме потребан за контролу карата у превозу као и добијање одређене накнаде на име трошкова за издавање карата што представља још додатну зараду.Уговором је такође предвиђено да козорцијум плаћа 200 контролора у возилима, док остали неопходан број пада на терет града.

Као што је раније речено, иза овог конзорцијума стоји бизнисмен Ахмет Емие Басмаци који је деведесетих година био предмет интересовања БНД-а (обавештајне службе СРН) због својих веза са Лука Екремом вођом терористичке групе ОВК , „Дукађин“ на КиМ, јер је новац од трговине дрогом и продајом органа легализовао преко своје фирме „Бекстрол“ кроз трговину нафтом и дериватима на КиМ и у Албанији.

Како од сваке продате Бус-Плус карте по уговору конзорцијуму припада 8,53 % и имајући у виду остало, то значи да наши грађани без своје воље и знања помажу непријатеље Србије.Шта рећи? Може се само констатовати да је ситуација око Бус-Плуса и других ствари експлоатисана до максимума ради рушења тадашњег градоначелника Драгана Ђиласа.У реду, Ђилас је смењен и шта сад? Мали наставља свој поход на џепове грађана не чинећи ништа да се ситуација измени.Али не треба заборавити да је Мали био директор Агенције за приватизацију и саветник ранијег Председника владе Мирка Цветковића и да је на функцију градоначелника Београда дошао такође са места саветника Александра Вучића.А свима нама су познати и осетили смо резултате рада Агенције за приватизацију и резултате рада Мирка Цветковића.

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2015