Otrovno mleko

Нови удар државе на здравље својих грађана

уторак 22 јул 2014

У једном од најтиражнијих београдских дневних листова, дана 17 07 2017, додуше негде на седмој страници при дну, позивајући се на Б92 објављена је веома кратка информација о одлуци Министарства пољопривреде да се дозвољени ниво афлатоксина у млеку повећа са садашњих 0,05 на 0,25 микрограма по килограму.Поменута вредност од 0,05 микрограма је била дефинисана Правилником о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља у храни за животиње, који је Министарство донело са важношћу од 01.07.2014 а по стандардима ЕУ.Међутим петнаестак дана касније након ступања на снагу овог правилника (0,05 микрограма) Министарство напрасно уводи и на снагу ставља нови други Правилник којим се дозвољава повећање остатака средстава за заштиту биља у храни за животиње на 0,25 микрограма по килограму а са важношћу до 31 12 2014 године.У односу на стандард ЕУ ово представља петоструко повећање.Нашим властодршцима уста су пуна ЕУ, стандарда, демократије, интеграција и транспарентности. Шта се догађа? Како се само једном кратком вешћу-нотицом само након две недеље један Правилник замењује другим уз петоструко повећање афлатоксина у намирници које између осталих конзумирају деца и болесни? Ко, када и да ли су уопште консултовани стручњаци или одговарајуће институције о последицама овако олако измењених вредности? Зашто је трајање овог новог Правилника предвиђено само до краја ове године?
О разлозима овог поступка се може само нагађати, а поставља се питање шта урадити са стоком-млеком или прерађевинама од млека које не могу ићи у извоз.Да ли постоје значајне залихе овакве сточне хране, да ли је у питању утицај разног лобија који на овакав начин саботирају извоз млека и млечних производа а самим тиме и део прехрамбене индустрије односно економију Србије уз дуг и неизвестан повратак на сигурна инострана тржишта као што је руско. Ово тим пре имајући у виду да се у Србији годишње производи 1,4 млрд литара млека, да извоз млечних производа достиже 70 милиона долара и да од 9000.000 говеда која чине сточни фонд Србије, половина отпада на музне краве и стеоне јунице. Да ли се на овакав начин посредно ствара могућност увоза оваквог млека из осталих делова Европе.

Међутим, треба се подсетити да проблем са афлатоксином није ни мало наиван а ни од јуче. Србија се са њиме суочавала 2012 и 2013 године са озбиљним последицама захваљујући неодговорности одговорних и криминалу а када је податке о недозвољеним количинама афлатоксина у млеку изнео Покрајински секретар за пољопривреду Војводине, Горан Јешић. Након његових јавно објављених анализа млека од више произвођача, по старом добром обичају почело је Врзино коло оптужби, демантија, лицитирања бројкама, довођење у питање кредибилитета референтних лабораторија, пребацивање кривице не само са једног државног органа на други већ и на персоналном нивоу, тако да смо имали да се на конференцији за штампу као релевантни презентирају подаци стари и осам месеци. Заташкавана су раније дата упозорења, не само из новембра 2012, да је кукуруз контаминиран тим гљивицама-плесни и да није за људску и сточну употребу, већ и када је због афлатоксина враћен из Италије. Ништа није учињено да се предупреди каснија ситуација са млеком, месом и прерађевинама. Чак је Министарство пољопривреде покушало да порекне зараженост кукуруза. На све ово тадашња министарка здравља Славица Ђукић Дејановић је не трпнувши извалила „ да нема места паници али има места озбиљности и да грађани сами треба да процене да ли ће пити млеко или не, јер утврђивање квалитета млека није у надлежности Министарства здравља и да се чекају анализе из лабораторије у Холандији“.Наравно, ствар је одмах политизована па се могло чути да се ради о посредном нападу не само тајкуна на владу, већ и разних политичких странака а у циљу њеног обарања.Иако постоје подаци да је и 2008 концентрација афлатоксина у млеку била 10 пута већа од ове у 2013 јер је затровани кукуруз завршио у сточној храни и изазвао помор живине, влада је цео случај покушала да прикаже лобистички покушај увоза ГМО сточне хране за Србију.Истини за вољу,увоза ГМО сточне хране је и поред законске забране било а зашта кривицу сноси бивша министарка пољопривреде Ивана Дулић Марковић која је потврдила-признала да је лично дала одобрење за такав увоз. Наравно за такво кршење закона са свим последицама никада није одговарала.

Према подацима са краја 2013, једног тиражног београдског недељника, односно новинара Вука Станића, полицијска истрага због афере са афлатоксином води се против Миодрага Костића власника фирме МК Комерц, Петра Матијевића власника фирме МИ Матијевић, бившег министра пољопривреде Горана Кнежевића, државног секретара министарства пољопривреде Данила Голубовића и још неких лица због свесног прикривања трезултата лабораторијских анализа кукуруза, како би себи, својим фирмама и другим лицима прибавили матреијалну корист од продаје зараженог кукуруза.Овим поступком осим МК Групе и МИ Матијевић обухваћене су и фирме Викторија група и Агротрејдинг. Како је пуштање у промет зараженог кукуруза резултирало повишеним афлатоксином у млеку и месу, инострани партнери нису вровали анализама лаборатија испоручилаца робе, већ је рађена супер анализа узорака од стране огранка референтне швајцарске лабораторије СГС у Београду. Пошто су у анализама потврђене повишене вредности афлатоксина из МК Групе, Викторија групе и МИ Матијевић су на сваки начин притисцима покушавали да то промене, у чему нису успевали тако да је на крају по захтеву лабораторије СГС морао да интервенише и амбасадор Швајцарске у београду. Након овога МК Група са лабораторијом СГС раскида уговор о сарадњи и наставља га са њеним директним конкурентом. Како је у међувремену ниво афлатоксина у млеку, месу, пиву, храни за децу, посластицама од млека у којима је било кукуруза и других заражених житарица, попут „смокија“, постао опасан за конзумирање, директор СГС је о свему писмено обавестио министра Кнежевића, који није ништа предузео.Ствар се додатно закомпликовала након учешћа директора СГС у једној тв емисијинакон чега је подвргнут не само разним притисцима него је имао и разговор са припадницима БИА који је протекао коректно и без даљих последица.Притисак је такође лично вршио и министар Кнежевић који се није либио да за медије изјави како СГС нема акредитацију за рад.

После свега овога, појавио се и Горан Јешић са причом о афлатоксину да би како се незванично чуло спречио своје хапшење због малверзација у грађевинарству. Све у свему, нико није ухапшен а камо ли да одговара. Такође је без одговорности прошла и Сања Челебићанин, начелник Управе за ветерину Министарства пољопривреде, која је такође 2013 прикривала високи ниво афлатоксина у млеку хрватске компаније Дукат на српском тржишту, иако је била обавезна по Закону о безбедности хране нареди повлачење сумњивих производа.

И сада, шта би заиста требало да значи ово полуилегално повећање афлатоксина у млеку.Да ли се припрема нечије амнестирање од одговорности за тровање нације или се ради о победи одређеног увозничког лобија. Било како било, цех ће платити грађани и деца ове напаћене земље. Изгледа да је прошло време луксуза када су нам непријатељи били потребни.

Кактус – Српска Искра




© Српска Искра 2013