Наташа Кандић

Наташа Кандић-државно заштићени непријатељ

недеља 22 фебруар 2015

Србија и Срби су током векова имали врло бурну историју.За разлику од Словенаца и Хрвата који никада нису имали било каквог капацитета да створе сопствену државу већ су је на туђим бајонетима и геноцидном политиком првенствено према Србима добијали, Срби су као државотворна нација стварали, губили али и поново обнављали своју самосталну државу.Због геостратешког положаја на Балкану, Србија је одувек била у сфери интересовања великих сила, што је за собом повлачило ратове, разарања, жртве.Са променама у економско-политичкој ситуацији у свету и Европи мењали су се и односи међу државама, тако да је рат често замењиван другим средствима.Оружије су заменили економско-политички притисци али и широка лепеза субверзивне делатности у цуљу слабљења противника.Србија је јако добро на својој кожи осетила не само рат, разарање,жртве, економске и политичке уцене и подметања, већ и низ акција уперених на растакање српског националног бића што између осталог подразумева нападе на веру, културу,језик, историју, породицу, просвету као и нормално функционисање државе у свим сегментима.

Једна од метода субверзивног деловања је под видом демократизације друштва стварање разноразних тзв. невладиних организација (НВО) чији је задатакда се у смислу наводне борбе за људска и грађанска права у одређеним земљама ненасилним методама обезбеди спровођење одређеног страног интереса.Бивша СФРЈ а затим и њене потоње творевине су биле угрожене таквим деловањем чијим се интензивним и безобзирним спровођењем угрожавају Срби као нација и Република Србија у сваком смислу.Наком пучистичког обарања режима Слободана Милошевића „жути ослободиоци“ су сходно школовању и примљеним парама из иностранства кренули у демократску пљачку свега онога што су раније генерације више од пола века стварале и оствариле, као и преуређење државе на из школске лектире добро познат начин на који је једна свиња преуређивала башту.Жути су одмах по мерилима својих газда по „демократској“ процедури прокламовали придруживање евроатлантским интеграцијама односно пут у НАТО дискриминишући и уклањајући при томе све оне који другачије мисле, а првенствено оне патриотског опредељења.Ово се нарочито односило на школовани војни и полицијски састав са стеченим искуствима током одбране од НАТО агресије на Србију.Њих су одмах заменили којекаквим вишенедељним НАТО курсистима уз пуну страну контролу најважнијих министарстава.Правилно процењујући дужину употребне вредности својих слугу као и разних сатрапа и њихових коалиционих партнера стране газде су припремиле детаљан план на дужи рок прихватљиву еутаназију Срба као нације и Републике Србије.При томе су строго водили рачуна о нашој историји, култури, обичајима, вери, школству а поготово о слободарским традицијама које су увек биле изнад привременог губитка државе, разарања и жртава.Како нису могли у потпуности да рачунају на кооперативност старије генерације па и дела средње којима су осим патриотског набоја још увек у сећању одрастање, школовање, начин живота са свим врлинама и манама тадашњег друштва, осмишљен је комбиновани напад уперен према младој популацији која ће природним следом ствари у будућности ступити на сцену.Као један од битних начина утицаја на ову популацију, стварања другачијег начина размишљања и свести, а у одржавању илузије о некаквим демократским променама, приступило се формирању великог броја тзв. НВО које су обухватајући кључне сегменте друштва под разноразним неутралним или прихватљивим именима финансиране из иностранства преузеле ту улогу.Како оне саме по себи не би могле да остваре такав утицај или би им било потребно знатно дуже време, за њихов рад, популаризацију и утицај су се побринули наши не само тзв. „независни“ медији већ и уграђена и добро распоређена агентура, тако да су НВО често делујући као групе за притисак биле јаче чак и од Владе Србије.У овом послу ударну песницу су чиниле НВО са централама у САД, ГБ, СРН као и разне каритативне организације исламских земаља.Наравно, као једна од водећих светских сила САД су лидер у формирању и финансирању оваквих организација преко којих спроводе своје глобалне интересе.

У једном чланку о НВО који се односи на послате депеше амбасаде САД у Београду својој централи у Вашингтону, објављен је податак да је још 1953. амерички преговарач о помоћи Југославији у случају агресије од стране СССР-а, тражио наше приближавање западу и замену ћирилице латиницом.Време је показало своје, а ниједна од НВО на страним јаслама није и не користи ћирилицу.О деловању прозападних НВО се осим објављених депеша амбасаде САД у београду, може се стећи солидан утисак и из средстава јавног информисања.Несумњиво је да се  рад оваквих НВО, првенствено након петооктобарског пуча односио на припрему јавног мњења за предстојеће одређене промене у политици и економији које значајно утичу на државу и нацију.Осим припреме и „покривања“ пљачкашке приватизације, ту су питања од значаја за територијални интегритет Републике Србије (КиМ, Војводина, југ Србије, Рашка област-Санџак) као и међународних  односа.НВО су такође имале значајну улогу у медијској сфери током изборних процеса.Ово није ништа чудно, поготово када се зна да су оснивачи или на челу таквих организација лица из породица које су припадале врху комунистичке номенклатуре што им је омогућавало стицање стипендија страних влада или фондација као и школовање на престижним страним универзитетима („деца комунизма“ како их је у својој књизи окарактерисао новинар Михајло Марић).Међутим, сви они су имали једну заједничку карактеристику.Без обзира из којих породица потичу, прилика одрастања и школовања, сви су за новац радили против националног интереса.

Ради бољег разумевања делатности ових НВО које се између осталог финансирају и средствима страних организација из које стоје њихове обавештајне службе, у објављеним али не и демантованим депешама амбасаде САД у Београду можемо сазнати о утицају на мају Гојковић да крајем 2007. напусти СРС (07белграде 1553 од 15.11.2007).Америчка фондација ИРИ, иза које стоји ЦИА издашно је у предизборном периоду 2006/2007 финансијски помогла акције НВО као што су „Изађи и гласај“,обуку у техникама гласања, бројања гласова и јављања резултата пре званичног објављивања (06белграде1502 од 16.09 2006, 06белграде 1719 од 20.10.2006, белграде118 од 30.01 2008).Од већег броја разних НВО, дипломате САД у Београду посебно издвајају неке НВО са чијим челницима и сам амбасадор има директне контакте (07белграде709 од 21.05.2007).У тим контактима они су тадашњем амбасадору Камерону Мантеру достављали своје виђење политичких прилика и догађања у Србији (07белграде1744 од 31.12.2007) о чему је он извештавао Вашингтон.У овим контактима и договорима учествовали су Наташа Кандић, Соња Бисерко, Биљана ковачевић-Вучо, Драгана Поповић, миљенко Дерета, Сташа Зајевић, борка павићевић, Весна Пешић 07белграде709 од 21.05.2007).Овим контактима такође су биле покривене и активности у циљу синхронизоване делатности пред самопроглашење независности косова 2008. (08белграде171 од 14.02.2008), односно њихових притужби да су забринути за своју безбедност због свог рада на подржавању сецесије Косова.Да би слика њиховог деловања била јаснија и потпунија, мора се истачи да су биљана Ковачевић-Вучо и Соња Бисерко дипломатама САД у београду дале своје прогнозе о могућим реакцијама у вези хапшења Радована Караџића, док се Срђан Богосављевић из агенције Стратеџик Маркетинг који је америчким дипломатама већ достављао прогнозе о мајским изборима 2008. на основу резултата спроведеног испитивања јавног мњења (08белграде1502 од 21.03.2008. 08белграде450 од 07.05.2008) заложио да би тих дана РТС требало да емитује било какав филм о злочинима Срба у БиХ „како би се народ суочавао са прошлошћу“ на начин како је то учинила ТВ Б92 (08белграде744 од 24.07.2008).Ова телевизија, ТВ Б92, већ има своје посебно место у свеукупној анационалној делатности, а у вези изручења Радована Караџића на њој су наравно у пригодном тону најчешћи гости били Наташа Кандић, Соња Бисерко и војин Димитријевић, директор Центра за људска права (08белграде773 од 30.07.2008).Једна од америчких међународних сгенција,УСАИД, је још 2013. представила нови облик финансирања неких НВО у Србији, директним трансфером бесповратних средстава, чиме је не само њихов рад прешао у потпуности под контролу САД већ је створена могућност много лакшег плаћања својих „коминтената“ али и личног богаћења појединаца.Према наводима амбасадора Мајкла Кирбија и директорке УСАИД-а, у Србији, Сузан Фриц,циљ оваквог начина финансирања је јачање цивилног друштва и капацитета НВО у Србији и истовремено је то и знак америчког поверења у наше државне институције.Овим директним финансирањем са више од милион долара су осим других обухваћене и невладине организације: Достигнућа младих Србије, Грађанске иницијативе, Медијска коалиција, Регионална развојна агенција Санџака, Фондација Траг.Што би се рекло, колико пара толико наручене музике.

Иако поједине НВО можда то и заслужују, овом приликом се нећу бавити Биљаном Ковачевић-Вучо или Миљенком Деретом, јер нису више међу нама, као и Соњом Бисерко о којој сам већ нешто и писао али сматрам д се о Наташи Кандић ипак морају рећи извесне ствари па макар и као подсећање на њену и даље неометану и несанкционисану отворену непријатељску делатност.

Наташа Кандић рођена 1946 године је након средње школе 1966. отишла на студије у ГБ да би по повратку уписала студије социологије.Учесник је студентских демонстрација 1968. када ступа у везу са лазаром Стојановићем аутором познатог филма „Пластични Исус“ са којим добија сина Стефана.Седамдесетих година почиње да ради у београдској општини Палилула а деведесете прелази у НВО Центар за антиратну акцију где обавља функцију техничког секретара.У то време заједно са адвокатом Срђом Поповићем, који ће касније тражити бомбардовање Србије, Иваном Јанковићем, Весном Пешић и Светланом Слапшек објављује књигу „Косовски чвор“ у којој на „истраживачки и документаристички“ начин негира угроженост Срба на КиМ.Међутим, због сукоба са Весном Пешић убрзо напушта центар и 1992/93 са Срђом Поповићем, Владаном Василијевићем, Соњом Лихт, Иваном Јанковићем и Дејаном Јанчом оснива Фонд за хумано право.Након контакта са челним људима хашког трибунала, Габријелом Мекдонадом, Луиз Арбур, грахамом Блуитом и Ричардом Голдстоном овај Фонд се се усредсређује на антисрпску делатност.За потребе Трибунала истражује се само оно што би се могло ставити на терет Србима и Србији а по питању муслимана у БиХ, као и наводно угрожавање њихових права као и права хрвата у Србији.Такође се отворено ставља на страну шиптарских терориста и сепаратиста на КиМ, залажући се за њихова „људска права“ у „праведној борби против српских угњетача“, као и одцепљење односно стварање њихове „независне државе“.

Током НАТО агресије често је боравила на КиМ и у ЦГ помажучи шиптарима да напусте земљу.Никада није осудила бомбардовање и злочине над цивилима ове алијансе, никада не употребивши термин агресија, већ је користила еуфемизам-интервенција.Да би непријарељска делатност Наташе Кандић и њеног Фонда била јаснија и схватљивија, када је у питању Хрватска и догађаји који су се тамо одвијали током сецесионостичке оружане побуне, треба напоменути неколико ствари.Као најважнију бих издвојио веома високо одликовање Хрватске, Орден Данице хрватске са ликом Катарине Зринске,који се додељује хрватским и страним држављанима између осталог и за унапређење моралних вредности.Наташа Кандић и морал?Овим орденом је одликована на предлог тадашње министарке спољних послова и европских интеграција Колинде Грабар-Китаровић  за заслуге у промовисању људских права и исртраживању злочина почињених на просторима некадашње Југославије.Веома интересантна чињеница је да се у вези доделе одликовања, хрватска амбасада у Београду дописом број 842/2006 од 25.07.2006 обратила нашем МСП-у у смислу прибављања неопходних сагласности у вези доделе поменутог одликовања.Да ли треба уопште коментарисати да јој је одлоковање уручио Стјепан Месић.Како поменути орден иако заслужен, повремено треба и оправдати или поново заслужити макар неку медаљу, у своје две посете РХ односно Вуковару, 2009. када се залагала да ђаци из Србије посете Вуковар како би слушали шта се догодило (српски злочини) и 2012. када је одајући почаст жртвама на Овчари у изјави за званичну хрватску новинску агенцију ХИНА оптужила Србију за почетак рата уз срамну манипулацију броја и националности жртава на територији РХ уопште.

Када је реч о КиМ, свакако треба напоменути да је почетком 2009. Наташа кандић у приштини представила своју књигу „Књига сећања Косова“ која документује злочине (наравно српске) на КиМ.Ова књига представља континуитет у њеним провокацијама и антисрпској делатности.Наташа Кандић је била једна од почасних гостију нс седници Скупштине Косова 2008. где је стојечи аплаузом поздравила читање декларације о самосталности о чему постоји и филмски запис у РТС-у. Међутим иако је он у више пригодних прилика емитован, сада и ако се емитује део у коме она усхићено аплаудира је избачен.

Имајући у виду њену свеукупну делатност сматрам да се толико не ради о њој већ о пређашњој и садашњој власти.У свакој другој држави осим Србије, људски и морални талог типа Кандић, бисерко, бабетине у црном, коловође шиптарске батре са југа Србије од који неки седе у Скупштини србије, отворени непријатељи у Санџаку и њима слични би давних дана уживали у благодетима сремско-митровачке равнице или брдовитим крајолицима Ниша, Врања, Пожаревца а њихове НВО би биле закатанчене.Ова неспособна прозападна власт нам пуни очи и уши популистичко демагошким причама о Србији и КиМ али не повлачећи нити један једини потез да се тзв. НВО финансираним из иностранства онемогући рад због најкласичнијег агентурно-субверзивног деловања против Републике Србије односно угрожавања њеног територијалног интегритета-целине.Како је још увек (док се под притиском наших западних и европских „пријатеља“ не промени) по Уставу Ким у саставу Републике Србије, јасно је да се ради о угрожавању уставом утврђеног поретка и територијалне целовитости што по позитивном законодавству и запрећеним казнама спада у тежа кривична дела, поготово што је било смртних случајева и енормне  материјалне штете.Али треба имати државу и институције.

Везано за КиМ и делатност Наташе Кандић интересантне су и мете напада, односно новина у модалитету, коришћење пригодне ситуације или познате особе која осим личних патриотских осећања нема додира са државном политиком или политиком уопште.Али може бити погодна за још једно у низу блаћења ове земље.Јула месеца 2013. према агецијској вести Б92 НВО Наташе Кандићје оштро осудила фонд Новака Ђоковића и Јелене Ристић који су у добротворне сврхе за децу Србије прикупили преко милион фунти.Фонд Наташе Кандић сматра да је Новак злоупотребио свој положај да пред светом обрне улогу џелата и жртве и прикаже децу Србије угроженом, док шиптарска деца на Косову због вишедеценијске тортуре српских власти и даље таворе у сиромаштву и беди незапамћеној у историји Европе.Та деца су према наводима из саопштења толико уплашена због српског дивљања на Косову, да чак и када им се пружи нека помоћ не могу да једу јер немају апетита.Наташин фонд се такође бавио Новаковом формом и његовим играчким кредибилитетом, инсинуирајући при томе нечасним начинима његов играчки рејтинг.Настављајући у истом стилу Б92 наставља да цитира Фонд, да је нарочито лицемерно то што тај србин дискутабилне каријере али доказано фашистичко понашање и изражавање, успео да на гала вечери окупи велика имена из разнис сфера светског друштвеног живота алудирајући на њихово посредно блаћење присуством овом догађају.Фонд се такође заложио да се алармира светска јавност због по Наташи Кандић овог неморалног чина.Међутим, испоставило се да је цела прича измишљена и да је једина колатерална штета била јадна, нападана и у овом друштву несхваћена Наташа Кандић која по опробаном рецепту хвата сваку прилику за блаћење Срба и Србије.Овде је наравно налетео и Б92 који је сходно свом профилу и уређивачкој политици одмах потрчао да ово пренесе као агенцијску вест.Сви добро знамо разлику између личног става, редакцијског или другог коментара и агенцијске вести.

Безобзирно се утрпавајући у односе Републике Србије и ЕУ, Наташа Кандић је током 2007 у писму упућеном премијерима земаља ЕУ, захтевала јаче притиске на Србију у вези сарадње са Хагом и да би након одлуке МСП-а било врло штетно да се ЕУ упусти у трговање око коначног статуса Косова са Србијом.Овакав став су подржале и дриге НВО супотписници писма, Иницијатива младих за људска права, Жене у црном и Грађанска иницијатива.Коментаришућа за британски лист „Гардијан“ посету мисије Савета безбедности ОУН Београду, априла 2007, Наташа је излила много жучи на руског амбасадора Виталија Чуркина и организаторе посете јер су она и њени истомишљеници са гостима могли да се састану једино на коктелу у Приштини који је организовала привремена влада Косова.Међутим, прећутала је да листу гостију нису правили ни Москва ни Београд, већ УН.

Нешто касније Кндић,Бисерко,Ковачевић-Вучо су Скупштини Србије упутили захтев да се 11 јули прогласи даном сећања на геноцид у Сребреници чиме би се подржала истоветна резолуција Европског парламента.Осим наведених овај захтев су потписале и друге НВО као Иницијатива младих за људска права,Правници за демократију,Жене у црном.Скоро истоветан захтев је председник Бошњачког националног вијећа  у техничком мандату, посланик Скупштине Србије, Есад Џуџевић (сада Џуџо јер је у међувремену променио презиме избацивање настака „ић“) је 2013.упутио тадашњем председнику Владе, Ивици Дачићу да се 11 јули као дан сећања на геноцид у Сребреници обележава као дан жалости у Србији.Наравно, та дрипчина која паразитски сасвим лепо живи на буџету ове земље има права да по закону мења име или презиме како хоће али немаправо да понижава оне жене, децу, старце које су Орићеви кољачи на најбестијалнији начин  убијали у Братунцу, Скеланима, кравици и другим искључиво српским селима а њиховим одсеченим главама играли фудбал.То право нема.

Усвојој отвореној непријатељској делатности, Наташа Кандић и њен Фонд се нису либили директног утицаја на рад правосудних органа који би у свом раду требали бити независни.Независни?Још 2007. Адвокатска комора Београда је била принуђена да реагује због одлуке о смењивању судије Гордане Божиловић-Петровић из Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду.Судија је била удаљена из свих процеса за ратне злочине одлуком Синише Важића, председника суда зато што јој је “ истекао мандат“.Ово је био само формални разлог њеног удаљења, иако је осим њој мандат тог истог дана истицао и осталим судијама, јер су сви били истовремено постављени, али они нису били разрешени.Како је до смене дошло по налогу високог службеника амбасаде САД у Бограду и наташе Кандић, адвокатска комора је реаговалаиницијативом за преиспитивање улоге неких НВО у притисцима на правосуђе.Истовремено смењена судија је најавила да ће затражити заштити тадашњег министра правде Душана Петровића, Скупштине и шефа државе.Поред наведеног,управни одбор адвокатске коморе је најавио покретање поступка за противправни рад Наташе Кандић и њеног Фонда јер се јављају као пуномоћници муслимана, хрвата и шиптара у процесима за ратне злочине.Наташа кандић нема правни факултет, правосудни испит, није адвокат али је ипак натерала правосудне органе да кршењем  ЗКП њој-Фонду дозволе учешће у поступку у статусу странке иако ЗКП не дозвољавастатус пуномоћника правном лицу у кривичном поступку.Ово није једино кршење закона наташе и Фонда.За потребе хашког трибунала она и њен фонд су уз благослов власти су неовлашћено спроводили истражне радње , идентификације,саслушања,узимање изјава, праћење, примењивали техничке мере и друге радње за које су једино овлашћени тужилаштво и одређени државни органи.Наравно наше корумпирано правосуђе као и сви неспособни министри ништа нису урадили да се томе стане на пут.Али су брзо и ефикасно предузете драконске мере према једној несрећној наставници у Новом Саду која је на свон налогу на једној друштвеној мрежи стајући на пут нараслом војвођанском сепаратизму између осталог написала „ово је Србија бре“.

Извршавајући своју мисију,Наташа Кандић и њен Фонд нису заобишли ни оружане снаге односно официре који некоме нису по вољи.Још 2003 када је крајем марта пуковник момир Стојановић постављен за начелника Управе безбедности Генералштаба војске СЦГ, Наташа Кандић односно њен Фонд се одмах у априлу огласио тврдњом да је Стојановић на евиденцији истражитеља хашког трибунала као један од одговорних за злочине над цивилима на КиМ, током обављања дужности начелника Одељења за оперативне послове птриштинског корпуса.Године 2008.Фонд за хумано право је Тужилаштву за ратне злочине поднело кривичну пријаву против пензионисаног генерала Божидара Делићајер је као командант 549.моторизоване бригаде марта 1999 наредио уништење једног шиптарског села уз људске жртве.Фонд је 2012. у јавност изашао са оптужбом против генерала Љубише Диковића, новопостављеног начелника Генералштаба ВС за ратни злочин на КиМ 1999. док је командовао 37. моторизованом бригадом.Након спроведене истраге надлежно тужилаштво је одбацило пријаву.Међутим иако је по овом предмету случај закључен, Фонд је почетком 2015. поново актуелизовао исти случај тврдечи да поседује нове доказе након чега је тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић најавио истрагу иако ти докази нису предочени.Када је у питању Владимир Вукчевић онда треба истаћи да је децембра 2014. посланик у Скупштини Србије, Марјан Ристичевић поднео кривичну пријаву против тужиоца за ратне злочине Владимира Вукчевића и још четири службеника тог тужилаштва због сумње да су починили кривично дело шпијунаже, јер как је на конференцији за новинаре навео, они су правним саветницима амбасаде САД у београду новембра 2010.неовлашћено достављали документа класификована одређеним степеном тајности а везане за истраге које су у току или су у фази предкривичног поступка.Осим што су документа достављена лицима која служе страној држави, поменута лица су се такође обавезала даће једном месечно службеницима америчке амбасаде достављати податке о предметима који су у току.Према раичевићевим наводима, консултовано је Министарство правде које сматра да ова лица нису имала право нити одобрење да ступе у контакт са представницима стране државе и дају им подате.

Посланик у Скупштини Милован Дрецун је такође поднео пријаву дисциплинском тужиоцу државног већа тужилаца против Вукчевића и његовог заменика Бруна Векарића због сумње да су од 2004. незаконито обављали ове функције и да нису штитили јавни и државни интерес као и права осумњичених и сведока.Због овога је и десет посланика поднело кривичну пријаву против чланова државног већа тужилаца који су 10.12.2009. незаконито изабрали Векарића за заменика тужиоца иако су знали да не испуњава потребне услове за ту функцију, због чега је наступила материјална штета по државу од око 15 милиона динара,колико је он на том месту примао плат иако му је мандат истекао.Е сад, баш ме интересује како ће се ово завршити јер се између осталог поставља питање валидности свих његових радниј и докумената које је он током рада начинио.

Када је у питању Наташа Кандић јасно је да ту нема одустајања.Синхронизовани напади на војску и државу не јењавају.Марта 2014.одмах након обележавања петнаестогодишњице НАТО агресије, оне бабетине у црном су на Тргу републике  организовале мировну акцију памћења злочина почињених над шиптарима на КиМ.Ово не би било ништа ново, да није  због овог догађаја односно негативног коментара на друштвеној мрежи једно лице привођено док је друго члан покрета „Наши“ такође приведен јер је објавио листу 30 највећих србомрзаца и издјника међу јавним личностима која некажњено шире мржњу, дискриминацију и нетрпељивост.Међутим, бригу ствара тенденција државе да се тзв. лајковање оваквих садржаја на интернету држава жели приказати као кривично дело.Али зато је само неколико дана касније Министарство одбране отказало месец дана раније промоцију књиге „Сребреничка подвала“ аутора Ратка Шкрбића, пуковника војске Републике Српске која је била предвиђена у Дому војске Србије.Промоција ове књиге је отказана на притисак Наташе Кандић која је од министра Небојше Родића и начелника Генералштаба Диковића захтевала онемогућавање овог скупа у просторијама државних институција.

Истинитост поновног напада Наташе Кандић на генерала Диковића у сумњу су довели председник Владе и шеф државе који га је у међувремену одликовао једним од највиших одликовања, али потом су почеле да се дешавају неке интересантне ствари.Прво, подршку нападу на Диковића дао је заменик помоћника државног секретара САД Томас Мелија који је током скоро невидљиве посете Београду дао такву изјву само агенцији „Фонет“, да“ Влада Србије треба озбиљно да схвати  извештај Фонда за хуманитарно право о Диковићу“.Иако је Мелија додуше признао да извештај Фонда није читао то га није спречило да га подржи чиме је дезавуисао Генералштаб војске Србије и друге државне органе.Такође је истакао да Србија треба да буде „срећна“ што има невладину организацију какав је Фонд који је „поштована организација са изузетно добром репутацијом“ и истовремено похвалио омбудсмана Сашу Јанковића који је критиковао ВБА и министра Гашића.Како је новинар једнов великог дневног листа лепо приметио, тактика јавне бламаже ма и без доказа ипак има успеха, па се поставља питање да ли наташа и њен Фонд имају више угледа од начелника Генералштаба и да ли се понавља исти усуд војске али и свих оних који су ратовали против НАТО агресора.Да не би случајно изостао а користећи сваку прилику за блаћење земље чији је био министар одбране и председник републике, јавио се и Борис Тадић који се у емисији ти на ТВ Б92 (а где другде?) 12.02.2015 чудом чудио Диковићевом ордену, паметно нас подучавајући да је Диковић под сумњом за ратни злочин на основу Наташе Кандић односно Фонда који „има одређени кредибилитет“.Он то крајње озбиљно извли и остажив.Срећа па немамо озбиљнију државу, иначе би давних дана седео у затвору.

Овако дуга континуирана и плодна непријатељска делатност наташе Кандић и њеног Фонда свакако је као пример другима морала бити валоризована на међународном плану, у смислу подстрекавања да се издаја државних и националних интереса политички али и финансијски исплати.О финасијама нешто касније.

За како су неки дародавци формулисали, неуморан рад за мир и разумевање у југоисточној Европи и људска права,Наташа кандић и њен Фонд су у периоду 1993/2013 добили преко 20 разноразних награда и признања углавном од западних фондација и организација,Са простора Балкана ту су између осталих хрватско одликовање, титула почасног грађанина Сарајева, награда Косовског института за мир, награда сарајевског листа „Дневни аваз“.Такође је херој магазина“Тајм“, почасни доктор Универзитета у валенсији и многих других која гарантују њену љубав и „објективност“ према земљи чији је држављанин:

А сад пар речи о финансијама ових углавном експозитура страног фактора како овде у Србији тако и по иностранству.Након крвавог распада СФРЈ и свега што се дешавало на Балкану, у потоњим држави-вилајетима  лидерске позиције су заузеле оне странке и појединци који су уживали помоћ и неподељену подршку своји страних газда.Израз подршка ментора се овде не може употребити јер менторство подразумева двосмерност, а овде се ради о једносмерном провођењу туђе воље и диктата преко квази демократских институција на локалу..Извршена је темељита пљачка свих добара, уништене су институцује државе, пажљивом припремом и извођењем разара се духовно и културно наслеђе.У свему овоме значајну улогу су имале и још увек имају НВО које су се у тзв. цивилном сектору пратећи светски тренд бавиле људским правима, вршиле притисак на владе и државне институције да се повинују спољним диктатима.Да би се то постигло, нарочито деведесетих година када је запад рушио Милошевића, двехиљадитих када смо притискани због сарадње са судом у Хагу, косовском независношћу и сада пута у ЕУ, биле су потребне финансијски снажне НВО које би завршавале те послове.Када се зна да су оне углавном формиране у иностранству, финансиране из иностранства где у позадини стоје војне, обавештајне и друге структуре попут Сороша или Рокфелера али и других ко је командабт параде и где то води.Само треба пратити траг новца који се слива у касе БВО који је понекад „до бола“ очигледан.Фондација Рокфелер је у пар задњих година фнду Ннаташе Кандићдскор 3000.000 долара, Центру за евроатлантске студије 5.000 долара,Хелсинском комитету 75.000 долара,  Женама у црном 110.000 долара.Поред наведеног ова фондација финансијсји помаже и Независно удружење новинара Војво, Иницијативу младих за људска права, Центар за регионализам, ски фонд за политичку изузетност и још многе друге.

Институт за мир САДкао федерална институција коју је основао амерички конгрес такође финансира Наташу Кандић, Соњу Бисерко, ЦЕСИД, Б92.Осим наведених новац из иностранства добија и Балкански фонд за демократију Ива Вејводе  и то од УСАИД-а који је директно повезан са безбедносним структурама.Када је ова организација у питању, треба имати на уму јш од 2013.прешла на директни облик финансирања НВО у Србији.Од 2001 ова организација је у Србији инвестирала огроман новац 70 милиона долара, док су Грађанске иницијативе, Достигнућа младих Србије, Медијска коалиција, Фондација Траг и Регионална развојна агенција Санџака добили преко милион долара директних финансија.Овде не треба заборавити и владу  која такође издваја средства за НВО.Када се све узме у обзир савршено је јасно ко су и шта су НВО у Србији.Како се све врти око новца и за новац онда свака проститука у Србији са пправом може рећи, ја курва? а шта су онда Наташа Кандић и остале.

Кактус – Српска Искра

 




© Српска Искра 2015