img02

Кога то Србија штити?

понедељак 19 јануар 2015

Србија на корак од чланства у НАТО пакту, могла је гласити ударна вест у српским медијима дана 15. јануара 2015. године . Наиме шта се десило тога дана?

Србија је усвојила процедуру усвајанја Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП). Дакле Србија постиже највишимогући ниво сарадње са НАТО алијансом. Српски медији су у другом реду извештавали о овом значајном догађају по Србију.

Усвајање ИПАП-а прошле је у сенци првог заседања Србије ОЕБСОМ, које поклопило баш истог дана. Режим манипулатски користи пласирање вести, како то да у другом реду строји да ће се Српски војници обучавати за чувања конвоја, прво се треба запитати чије то којнвоје ћемо то чуватио и од кога?

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјављује:

– ИПАП као највиши облик сарадње са НАТО кроз Партнерство за мир који не подразумева чланство у Алијанси има за циљ пружање помоћи држави партнеру у реформи и модернизацији система одбране и безбедности. У овом документу су јасно и транспарентно истакнути наши циљеви и приоритети које желимо да достигнемо кроз сарадњу са НАТО – изјавио је Дачић.

Као што сам већ навео ово је највиши чин сарадње који једна држава не чланица може да добије. Од сада се подразумевају заједничке војне вежбе осигуравања НАТО објеката, конвоја, разбијање демонстрација и борба против тероризма. Да се подсетимо да се Србија против тероризма борила још од 80-тих година, та борба доживела је свој врхунац крајем 90-тих када је та НАТО алијанса подржала шиптарске терористе на Косову и Метохији, а као врхунац им дала некакву квази државу. Србија у борби против тог истог тероризма кажњена нарушавањем својег територијалног интегритета, то јест одузимањем Косова и Метохије, док су се искусни шиптарски трансформисали у поштене шиптарске политичаре нови квази државе Косово. Велики број бивших ОВК терориста данас се боре за ширење исламског калифата у Сирији и Ираку, са крајним циљем да се калифат прошири и на целу Европу. Дакле српски војници бориће се само против терориста који су на америчком списку, док оне пред својим вратима не сме да дирне јер их тај исти НАТО бодри и подржава.

За разбијање демонстрација углавном се користе полицијске снаге, војска се само укључује када ситуација измакне контроли полицијским снагама. То је било видљиво у француској после напада исламиста, улице и тргови Париза били су преплављени војницима под пуном борбеном опремом. Српска полиција одлично обезбеђује демострације, испит је успешно положила на „Паради поноса“, када ни ‘тица није могла да прелети преко Београда, да би само неколо дана касније подбацила на инциденту изведеним на фудбалској утакмици између Србије и Албаније, када је меч прекинут због лансирања дрона летелице са заставом „Велике Албаније“

Само месец дана раније та иста Војска Србије парадирал је пред руским председником Владимиром Путином. Да ли Влада Србије зна којим водама провлачи овај брод наш српски некако ми није најјасније. Да ли је Србији потребно да се меша у освојачке мисије НАТО пакта под управном палицом Америке.

Наравно да Влада Србије не прави велику причу око овога, јер је све то у усклађивању са принципима ЕУ, да ли то значи да онда напустамо и принцип војне неутралности. Како смо у релативно кратком временском периоду успели да се трансформишемо од жртве НАТО алијансе у савезника те исте злочиначке организације. То питање требамо прво сами себи одговорити, па онда та иста постављати влади.

Српска Искра




© Српска Искра 2014