Александар Вучић Цар

Ако ме питате….Први део!

уторак 10 март 2015

Ако ме питате, да ли се бојим Александра Вучића, разуверићу вас, не бојим се за себе али за Србију и превише.

Ако ме питате, да ли требамо анализирати монологе друга председника Владе, са повишеним тоном када га људи с неверицом гледају, падање у еуфорију када се најављују велики пројекти (тамо некад) и до суза растужена фаца када се најављују тешка и болна времена, одговор ће бити, ДА!

Да би овим уводним реченицама дао и прави „саунд“ и попео на висок звучни ниво нашег највећег (2,56м) председника којег смо икада имали, замислите да сте некадашњу синглицу на грамофону пустили на 33-ци.

Мени јесте напорно тако да причам, зато ја нећу никад ни стићи ни до посланичког места а камоли председничког. Он је нешто друго и види чуда, народ се пали на његову „искреност“ и стил говора, поготово кад нам онако тужан каже каква времена нас чекају. У суштини су то невероватно јефтини психички трикови и они могу само зато успети јер је народу лоше и хвата се за сламку спаса па жели да верује у свакакву глупост не би ли колико толико одржао наду да ће некад нешто бити боље.

Монолози друга господина Александра Вучића се увек своде на исти калуп, главна тачка са три под-тачке. Главна тачка је сам себи поставља питања и сам на њих одговара. Свако постављено питање од стране новинара он претвори у своје и наставља по својој методологији. Онако како му је негде тај стил убризган, у супротном би изгубио компас и не би могао онолико да прича без иједног правог одговора.

Под-тачка 1: служи управо тој сврси. Вођење монолога до бесвести са дизањем тона, готово вика, уколико примети да људима нису пошле сузе на очи од одушевљења. Добар пример је недавно гостовање на Пинк ТВ код Јоване Јанковић Јоксимовић, кад се толико занео у својој улози (оскаровци су прави дилетанти у поређењу кад је глума у питању) и почео на жену да виче, на шта му је скренула пажњу да то не чини. У више наврата није могла да се уздржи слушајући небулозе и почела да се смеје (изузетно симпатична ми је тада била), а он одмах готово претећи „само се ви смејте“….

Под-тачка 2: то је оно падање у транс када најављује претстојеће пројекте, фабрика чипова вредна 4 милијарде, мислим Евра, па Београд у води, пардон, на води, вредан 3 милијарде, овог пута мислим Долари, па брза пруга Београд-Будимпеша, па још бржи аутопут Ниш-Приштина-Тирана, па поклон Железаре, ФАП-а, Термоелектране, Луке, ма свашта нешто још. И онда оно облигаторно питање, „па коме то може да се не свиђа?“. Осим онима који ту још нису запослени, ником!

Апропо запослени, њих је 45.000 мање!!! На први поглед дивна вест али на други? То што је можда део извршио самоубиство а други побегао у иностранству у потрагу за бољим животом не игра никакву улогу. Битна је статистика. Ето ја бих мало да цепидлачим па бих поставио питање, колико је Срба у старосно доба за рад, колико од тога стварно раде а колико их је без посла? Па кад бих износио цифру не бих рекао колико је мање незапослених (који су побегли), него колико је више запослених! Таква статистика би мени више дала одговора него питања, али опет сам ја нешто друго и не питам се ни за шта.

Како само еуфорично и са пуно радошћу најави да је Ер Србија пословала успешно у 2014-ој. Замислите, 2,7 милиона €/$ (свеједно) чист добитак. Па ако је тачно да гориво није скроз плаћено, да се не плаћа контрола лета, такса аеродрому Никола Тесла, онда мислим да је то слаба зарада, с обзиром да је и број путника порастао. Као врхунски економиста, што је Јовани Јанковић Јоксимовић са бесом доказао, требао је изнети мало више бројки. Нпр. колико је Ер Србија имала промет, колико је дала за порез, за плате, за таксе, за гориво, осигурање, итд., па онда да видимо шта је остало. Овако изнешена цифра о позитивном пословању нема никакав значај, изузев да се користи у пропагандне сврхе. Пошто је друг АВ чести гост мамице Меркел, требао је да је замоли да му достави (бесплатно је) годишњи пословни извештај Луфтхансе и да види како се то на западу ради којем тако безалтернативно тежи.

Фиат је посебна прича успешности. Мене само чуди зашто се од народа крију споразуми са Фиат-ом и Етихад-ом. Чим Србија учествује и финансијски у те пројекте, Влада је дужна народу да обелодани уговоре јер новац за то учешће узима од народа. С којим правом крије од народа шта ради с новцем узетог од истог тог народа?

Под-тачка 3: то је онај срцепарајући израз лица када најављује тешка и болна времена. Ево, сузице ми већ кренуше. Кад год то чујем увек начуљим уши не бих ли чуо зашто нам претстоје тешка и болна времена. Одговора нема! Један од најјефтинијих психолошких трикова али на жалост и један од најуспешнијих.

Зашто је то тако? Зато што је рекао истину! Народу је јасно да живи тешко и да се ускоро неће ништа побољшати и кад изађе друг прдседник Владе и то каже, народ се препозна у томе и каже, најзад неко ко нам не обећава само куле и градове него каже истину. На жалост ту народу стане мозак, успешно су хипнотисани, јер да није тако питали би каква су то тешка времена, колико дуго ће да трају, које су то болне одлуке и зашто морају бити спроведене?

Да мало рашчланимо: тешка времена! Да, то сви знају али начин на који је то речено сугерише народу стрпите се још мало па ће наићи боља времена. Народ то тако и прихвата уместо да схвати да су они криви за претстојећа тешка времена и да тиме купују време за продужетак владавине и да ће њима (политикантима) свакако бити боље али не и народу.

Болне одлуке: овде се сугерише да народ помисли како је у питању штедња, евентуално отпуштање радника из јавног сектора зарад уштеде новца који ће се инвестирати за много веће пројекте где ће се запослити много више људи али истина је друга. Када друг АВ помене болне одлуке он првенствено мисли на тоталну предају КиМ, на улазак у ЕУ (иако се то никад неће десити) са тоталном предајом националног суверенитета, на смањивање утицаја Православља и дизање утицаја протестантизма и осталих секти, на рушење српских традиција (по њему је то живот у прошлости), на увођење хомосексуализма као најнормалнију појаву, на тотално мењање српске свести. Једноставно на укидање свега оног што нас је као народ српски означавало.

Народ ту опет пада у замку и готово беспоговорно све глупости прихвата јер сама чињеница да је председник Владе најавио болне одлуке, без да прецизира о каквим је одлукама реч, делује као да се ради о поштењачини кавом би и Растко Немањић позавидео.

Свима нама је јасно да Србија није у стању да се избори са свим претећим силама и да заиста неке ствари морамо и да прогутамо, али зашто морамо да трпимо неограничена понижења? Долазак Блера, кога ни његова Енглеска баш не симпатише нешто посебно, је до сада највеће понижење нашег народа. А која је сврха била? Каже друг АВ да је дошао, на шта је он изузетно поносан, да му каже нешто о управљању и стварању бољег система у кабинету. Значи то друг АВ не зна? Па кој си се кривак качио (како би у мом селу рекли) за ту функцију ако не знаш шта с њом чинити? Да друг АВ и остали министри не знају то ми као народ знамо али није решење Блер већ напуштање положаја и препуштање способнијима а сви смо ми, који нисмо били у Скупштини или власти, способнији. Рече још да Тони Лепеза Блер није од Владе ништа за то плаћен???? Па ко га је онда платио и зашто? Овде сам мало збуњен. Неки странац плаћа неког другог странца да нашу Владу у само сат времена научи како се успешно влада??? Онда му се ипак учинило да то не звучи баш најпаметније па рече не зна ко га плаћа. У реду, и да је дошао тотално бесплатно, мада сам сигуран да карту није из свог џепа платио, зашто је примљен и слушан? Како год се окрене мени се намеће само једна мисао, није дошао да их научи нешто што је Србији корисно него да им да инструкције како да се понашају а све то зарад њихових интереса.

 

Читав свет нам се због тога смеје и руга али друг АВ то продаје као велики политички успех, на шта је поносан, као што већ поменух а народ ћути и прихвата.

Не знам да ли су Строс Кан и Гузенбауер још увек присутни а није ми ни познато по чему су Србију посебно задужили. Можда су је задужили овом недавном милијардом од ММФ?

Чудо да још није био Вајлд Бил Хикок, пардон Клинтон, па да се и њему захвалимо за све што је за нас учинио. Он би свакако био јефтинији, 2-3 „домаћице“ са пицин-парка и огромна ствар би била учињена за васколико српство.

Наставиће се

Јордан – Српска Искра




© Српска Искра 2013